Материјал који ће бити објављен у часопису „Аналекта Романа“ састављен је на основу поређења хроника из уништених градова са записима из других делова Италије, који нису страдали након ерупције Везува, преноси часопис „Форбс“. На крају је Так саставио јединствену базу података са листом имена старих Римљана.
Циљ истраживања је био да се утврди тачан број особа које су преживеле, као и да се открије где су се одселили и зашто су изабрали баш та места за нови почетак.
Археологу су највише помогли натписи на зградама и надгробним споменицима, јер су римске хронике само садржале податке о имовинској штети након природних катастрофа, а готово да нису наводиле никакве податке о смрти људи. Један од ретких извора који описују догађај су писма Плинија Млађег упућена Тациту, у којима политичар и писац пише о ерупцији Везува, јер је он лично био сведок тог догађаја. За време ерупције погинуо је његов славни ујак Плиније Старији, који је неопрезно пожурио да истражи феномен.
Он се упутио у епицентар катастрофе са ексадрилом којом је тада командовао, али након што се спустио на обалу, густо испаравање му је зауставило дисање, наводи се у писму Плинија Млађег, који је такође описивао огромни облак који се уздизао изнад кратера вулкана, кишу пепела и камења, као и земљотрес који је изазвао цунами.
Научник Так разрадио је сопствени метод идентификације избеглица на основу следећих критеријума: имена, која су распрострањена у градовима у близини Везува, а која се појављују и на другим местима на Апенинском полуострву након 79. године; специјалних натписа који указују да је одређена особа пореклом из Помпеје или који указују на то да је особа рођена на неком другом месту; артефаката или верских предмета, који су карактеристични за страдале градове, а који су пронађени и у другим деловима Римског царства након ерупције Везува; нове инфраструктуре, која је изграђена специјално за смештај великог броја досељеника.
„У Помпеји сам тражио имена људи који су живели у граду у последњим годинама његовог постојања, као и натписе који датирају након 80. године на местима где се претпостављало да су била склоништа преживелих. На пример, у Напуљу је откривено шест представника породице Канинијев. Ова династија се појављује раније у Херкулануму, али се више нигде није могла наћи. Вероватно су се преселили због Везува“, објаснио је Так.
Према мишљењу истраживача, најубедљивија је прича о једном од чланова те породице, Маркусу Канинију Ботрију, чије се име налази у хроници Херкуланума. Он је избегао у Напуљ, где је и умро, што потврђује натпис на његовом гробу.
Као још један пример, Так наводи надгробни споменик неког Корнелија Фуска, који је био грађанин Помпеје, касније је живео у Напуљу, а након тога је отишао у римску провинцију Дакија (која је приближно била величине данашње Румуније и Србије) као командант преторијанске гарде. На надгробној плочи је наведено да је умро 87. године. То може указивати на то да се и овај војник преселио из Помпеје у Напуљ након ерупције.
Истраживач је успео да пронађе и трагове жена које су бежале од катастрофе. На крају 1. века нове ере, неутешни удовац је поставио надгробну плочу на гробу своје преминуле супруге Ветије Сабине. Натпис је садржао реч која је написана на дијалекту карактеристичном за подручје Помпеје. Так је уверен да се већина избеглица населила на северној страни Напуљског залива, а склапали су бракове између себе.
„Вероватно су ти људи побегли на север чим је почела ерупција, или су се налазили далеко од епицентра, односно изван својих градова, за време катастрофе“, истакао је Так.
Истовремено, истраживач жали што је овај метод ефикасан само за идентификацију имућних грађана. Немогуће је пронаћи трагове сиромаха, странаца и робова који су бежали пред ерупцијом, јер не постоје никакви подаци о њима.
Између осталог, Так скреће пажњу на реакцију римских власти поводом ерупције вулкана. Он каже да пре 2000 година римски цар уопште није реаговао на тај догађај, док се избеглице нису саме преселиле. Тек након тога, цар је издвојио средства за изградњу стамбених објеката у Напуљу и Поцуолију.
„Докази нам омогућују да одговоримо на питања да ли је неко преживео ерупцију Везува и где су се ти људи преселили. Међутим, никада нећемо открити тачан број избеглица. Једноставно је нереално одговорити на то питање са сигурношћу“, закључује археолог.
