Гваидо је 22. фебруара дошао у колумбијску Кукуту, упркос забрани напуштања Венецуеле која је на снази од јануара. Опозиција Венецуеле је 23. фебруара покушала је да у земљу достави хуманитарну помоћ, коју власти категорички одбијају да прихвате. Влада председника Венецуеле Николаса Мадура изјављује да у земљи не постоји никаква хуманитарна криза, а да покушаји испоруке хуманитарне помоћи представљају провокације. Сам Мадуро је изјавио да је прича о хуманитарној помоћи покриће за агресију на његову земљу. Због кризе је председник Венецуеле већ прекинуо дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама и Колумбијом.
Након посете Колумбији, Гваидо је посетио читав низ латиноамеричких земаља које су га подржале, а међу којима су и Парагвај, Еквадор и Аргентина.
На међународном аеродрому у Каракасу, Гваидов долазак очекивали су амбасадори Немачке, Шпаније, Холандије и других земаља.
Након кратког разговора са новинарима на аеродрому, Гваидо је ушао у аутомобил и напустио аеродром у саставу мале поворке.
У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Венецуеле Николаса Мадура. Председник Парламента Венецуеле Хуан Гваидо се 23. јануара прогласио за привременог шефа државе. Сједињене Америчке Државе и низ других земаља су признале Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава“. Лидера Венецуеле Николаса Мадура као легитимног председника подржавају Русија, Кина и низ других земаља.
