„Улажемо све напоре да објективно прикажемо спорне регионе, а тамо где имамо локалне верзије ’Гугл мапа‘, као у Русији, пратимо локално законодавство када приказујемо имена и границе“, рекао је портпарол „Гугла“ за Спутњик.
Председник Одбора Државне думе Русије за безбедност Василиј Пискарев је у фебруару изјавио да га је представница „Гугла“ Марина Жунић на састанку уверила да је та компанија Крим на картама означила као украјински из техничких разлога и да ту нема политичке конотације.
Државна дума дала је „Гуглу“ месец дана за исправљање грешке. У противном посланици су обећали да ће се жалити тужилаштву и Савезној служби за везе, информационе технологије и медије (Роскомнадзор) ради примене санкција у законским оквирима.
Сервис „Гугл мапе“ је Кримски мост на карти потписао на руском и украјинском језику.
Крим је постао део Русије у марту 2014. године на референдуму одржаном после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља.
Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Руске власти су у више наврата изјављивале да су становници Крима на демократски начин, у потпуном складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација, гласали за поновно уједињење са Русијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“.
