Председник Удружења породица киднапованих и несталих лица са КиМ Милорад Трифуновић из Косовске Митровице у интервјуу за РИА Новости говори о ужасним догађајима и надама рођака да ће наћи остатке најмилијих.
Каквим подацима располаже Ваше Удружење?
— Наша организација, која је са радом почела још 1999. године, сакупила је до данас податке о 941 несталој особи. Ради се не само о Србима, већ и о Ромима, али и о 21 особи албанске националности. То су људи узраста од 16 до 82 године, већина су мушкарци од 25 до 45 година, тачније у пуној снази. Располажемо именима, презименима, датумима рођења, знамо места и време када су нестали. Ти подаци су проверени и са њима је упознат локални комитет Црвеног крста.
Отприлике 20 одсто је нестало још 1998. године, а након потписивања техничког споразума о прекиду оружаног конфликта у Куманову 1999. године, нестало је 80 одсто Срба и осталих са територије КиМ и то се догодило под заштитом најпре снага УН, а потом НАТО-а. Те снаге су стигле на КиМ како би одржавале мир и безбедност, али управо у то време нестала је већина ових људи.
Да ли постоје сведочанства о томе како су људи отимани или како је дошло до тога да се воде као нестали?
— Једно од првих сведочанстава је о отмици групе од девет рудара из отвореног копа Белаћевац у близини Обилића, око 7 сати ујутру, 22. јуна 1998. године. Њих су отели насред паркинга предузећа. Отети су тог дана дошли својим аутомобилима на посао и потом су били приморани да се одвезу у непознатом правцу. Међу њима је био и мој брат Мирослав. Њих су отели припадници терористичке организације, такозване „ослободилачке војске Косова“, од којих су неки били униформисани. Од тог тренутка, отмице постају редовна појава.
Да ли су пронађени остаци рудара?
— Имали смо информацију да су њихови остаци нађени у приватном руднику близу села Жиливоде. Албанац, чији идентитет не могу да откријем, јавио је да су тела тамо закопана. Тражили смо од међународног контигента НАТО-а (Кфора) да обави ексхумацију на том терену. Међутим, након два дана добили смо информацију да се ископавања врше на другом, неодговарајућем месту. Иако смо обавестили међународне институције, они су нам рекли да копају на месту чију су локацију добили од три различита извора. То је трајало 4 године, почевши од 2010. године, а током зиме није било ископавања. Да, заиста је тешко приступити том земљишту, током киша се формира клизиште. Закључено је да тамо нема остатака. Међутим, дан пре него што су и званично завршени радови на ископавању, дошло је до великог пожара који је трајао чак 2 дана. Зато ми сумњамо да и у случају да је нешто било нађено, то је свакако уништено у пламену.
Да ли мислите да је до отмице могло доћи да би несрећним људима били извађени органи?
— Наравно, на то смо одмах посумњали, јер већина људи који су отети, били су најбољим годинама, у пуној снази. Када је шеф прелазне администрације УН био Бернар Кушнер, као једном од оснивача међународне организације „Лекари без граница“, поставили су му питање да ли он зна нешто о трговини људским органима. Он је тада новинарима гневно одговорио: „Да ли сте при себи, каква трговина органима?“.
Ми настављамо да тражимо још 572 особе од њих 941 са списка. Остатке 371 особе чији се резултати ДНК подударају 99,99 одсто, предали смо породицама. Ради се о особама које су биле сахрањене широм КиМ.
Међутим, сада је посао на ископавањима замрзнут. Током 2016. године није било ниједне ексхумације, рођацима нису били предати остаци ни једне једине особе. Током 2017. године предали смо само једно тело од 430 неидентификованих остатака који се чувају у мртвачници у Приштини. После рата често су људи сахрањивани без анализе ДНК, него само на основу препознавања путем одеће или неких других остатака, тако да претпостављамо да има много оних који су сахрањени под туђим именом. Покушали смо да иницирамо проверу, али косовске власти нам врло тешко излазе у сусрет. Током прошле године спроведена је само једна ексхумација у близини Ђаковице, где је пронађено седам тела. Још нисмо добили резултате ДНК анализе, али готово сигурно се ради о телим Срба.
Да ли сарађујете са Унмиком, Еулексом и властима самопроглашене републике Косово?
— Морам искрено да кажем, спремни смо да сарађујемо са ђаволом, само да сазнамо истину о нашим вољенима. Ми знамо да нико од њих није више међу живима, али свака породица жели да сахрани остатке онако како то доликује. У суботу 2. марта биле су Задушнице и ишли смо на гробље, али где ми да запалимо свећу на успомену на наше рођаке? То је увек један од најтежих дана у години.
До јуна 2018. године истрагом се бавио Еулекс, али мандат им је промењен, па је мисија постала само надзорни и саветодавни орган. Сви остали послови су прешли у руке косовско-албанских структура.
Сада раде две комисије — приштинска и београдска. Раније су те комисије успешно сарађивале, сада исто постоји сарадња, али је донекле ограничена у вези са политичким околностима. Косовска комисија је себе прогласила „владином“, што представља проблем за српске власти, а косовске власти су председнику београдске комисије Вељку Одаловићу пре две недеље забраниле улазак на територију Косова.
У марту би требало да буде одржано заседање радних група, видећемо да ли ће се и одржати. Предали смо им податке о свим местима где су можда сахрањени остаци наших рођака, али на нивоу косовских институција ништа се не ради како би биле спроведене даље ексхумације.
Да ли се воде истраге у регионалним и међународним структурама против оних који су вршили отмице?
— Ми сумњамо на све команданте оперативних зона ОВК, имамо њихова имена. Још 2002. године предали смо информације о 574 нестале особе Тужилаштву за ратне злочине у Београду. Они су нас обавестили да су те информације и све материјале предали Међународном суду за злочине у бившој Југославији у Хагу.
Пре пет година је у Холандији основан Специјални суд за злочине почињене на Косову. Та структура функционише, ми смо се сусретали са представницима тужилаштва из Хага. Суд ради по косовским законима, али у њему су запослени и грађани из других држава. Имамо информацију да су испитали 12 бивших чланова ОВК. Нажалост, један од њих, командант Сулејман Сељими, у Хаг и назад је летео владе самопроглашене републике Косово, а по повратку је постављен за саветника премијера Косова Рамуша Харадинаја.
Убеђени смо да је било трговине људским органима, што је потврђено 2010. године у извештају изасланика Савета Европе Дика Мартија. Парламентарна скупштина Савета Европе је усвојила тај извештај.
У 176 породица несталих особа са КиМ остало је свега пет парова родитеља, све остало су самохране мајке, сада већ самохране баке које су у великим материјалним проблемима. Сви се боримо за опстанак и уједно за то да нађемо наше најмилије, тачније њихове остатке.
