Поред негативних стереотипа, приметни су и трендови одмицања од њих, пише у најновијем броју овог научног часописа, преноси Б 92.
Аутор чланка Домагој Швигир уочава две фазе у настанку стереотипа, од којих прва почиње 1992, кад је створена ратничка слика о прошлости односа Хрвата и Срба, а друга од 1996, када се уводе паралелни уџбеници у наставу, преноси хрватска новинска агенције Хина.
То није обезбедило аутоматско повлачење уџбеника који злоупотребљавају историју, али је, наводи аутор, омогућило појаву оних који почивају на научном приступу прошлости и настави историје.
Према аутору, прва група уџбеника ствара изразито негативне стереотипе помоћу генерализације, дискриминације и сукобљавања „нас“ и „њих“. Кључни синтетски појам у обликовању слике о Србима постаје „великосрпска хегемонија“, а чак и кад се говори о жртвама Србима, каже се да су „сами за то криви“, наводи аутор.
Он у том контексту подсећа на изјаву бившег директора Агенције за одгој и образовање Винка Филиповића да је „Домовински рат тема која не сме и не може бити интерпретирана на различите начине“.
Што се тиче друге групе уџбеника, они покушавају да прикажу Србе уравнотеженије, одмереније, с више уважавања. Они су, наводи аутор, настојали да прате европске досеге у критеријумима за одабир уџбеничког садржаја, као и у методици историје, приступајући садржајима критички.
Швигир, међутим, упозорава да је проблем наставни план и програм који уџбеник мора покрити, па остаје мало могућности за иновацију.
„Хисторијски зборник“ је часопис Друштва за хрватску историју које непрекидно делује од 1947. и најстарије је струковно друштво у Хрватској.
