Председник Француске Емануел Макрон грађанима Европске уније упутио је предлог о „европској ренесанси“ отвореним писмом објављеним у новинама у свих 28 држава-чланица ЕУ. Он у писму наводи да је Европској унији као институцији потребна велика промена, ако жели да заустави државе-чланице да се „повуку у национализам“, директно алудирајући на „брегзит“.
Предстојеће европске изборе назвао је одлучујућим и упозорио да је Европа у опасности. Писмо је заправо нека врста позива на буђење и покретање фундаменталних реформи.
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић каже да се писмо наслања на анализу Европског савета за спољне послове о наводно великом значају избора за Европски парламент који ће бити одржани крајем маја. То је реторика европејских елита које су у страху од очигледног оживљавања националног идентитета и јачања странака које су за традиционалну европску политику снажних националних држава, које сарађују са другима, али истовремено воде рачуна о сопственом интересу и имају суверенитет, наглашава Јанковић.
„Он фактички овим жели да мотивише бројно гласачко тело које је позитивно расположено према Европској унији, онаквој каква сада постоји, све оне који су, како они кажу, либералне демократе, који се осећају грађанима света, којима је све што је народно и национално фуј, гадно и одбојно. Макрон жели њих да мотивише да изађу и да гласају“, каже Јанковић.
Коментаришући зашто се управо Макрон појавио у улози спаситеља Уније, Јанковић констатује да је он само једно од лица која су уништила ЕУ и изокренула све што је красило традицију Западне и Централне Европе, која је суштина саме Уније.
Јанковић сматра да је Макроново позивање на „брегзит“ најбоље слика тренутног стања Европске уније, али и њене будућности. Макрон је заправо поручио: „Даћемо вам још више овога што не ваља, како би нам било боље“, наглашава Јанковић.
„Ако он сам говори о алтернативи распаду, онда људима треба да постане јасно да се Европска унија заиста распада. Он каже: ’Ренесанса‘, а у ствари хоће да каже: ’Још више Европе‘. Као што постоје разни минорни политички покрети који кажу: ’Више Европе, још овога, још онога, још централизације, још Брисела, још мера и стотина хиљада закона сваке године које регулишу неки челници у Бриселу‘. То је управо то“, закључује Јанковић у разговору за Спутњик.
С друге стране, др Слободан Зечевић са Института за европске студије наводи да се Макрон позвао на пример „брегзита“, јер сматра да је то пример демагогије, пошто је народу понуђено неко решење, а на крају се испоставило да то није то, већ да је то проблем за Велику Британију. Порука је заправо да решење није у уништењу, већ у реформи Уније и јачању суверенитета, објашњава Зечевић.
„Макрон сматра да то јачање суверенитета не може да прође, пре свега, без заштите граница и у том смислу предлаже јачање граничних контрола, усаглашавање правила о добијању азила на територији ЕУ и јачање одбране. Он сматра да Американци не могу у овом тренутку сами да гарантују безбедност Европске уније и да она сама, у сарадњи са САД и НАТО-ом, треба да изгради своје сопствене војне капацитете“, истиче наш саговорник.
Он додаје да је већина тачака писма, а посебно она посвећена безбедности, заправо разрада идеја које је Макрон изнео пред студентима Сорбоне о јачању суверенитета ЕУ још 2017. године. Француски председник тим обраћањем заправо жели да каже да у Европи постоји алтернатива национализму и да су практично он и његов програм та алтернатива, као и да окупи снаге у Европи које би га подржале, објашњава Зечевић.
„Интересантно је да овај процес, који води ка искључивању странке ’Фидес‘ Виктора Орбана из коалиције европских народних партија, на неки начин иде на руку Макрону који сматра да у суштини национализам није решење, већ да је оно управо у покушају да се на нивоу ЕУ концентришу одређен суверенитет и моћ и да би то представљало некакво решење и излазак из кризе. У том смислу он жели да се постави као алтернатива национализму у Европи на изборима за Европски парламент и тражи политичку подршку у свим државама-чланицама Европске уније“, оцењује Зечевић.
Колумна француског председника објављена је у тренутку пораста напетости на Западу, који је уздрман политиком „Америка на првом месту“ америчког председника Доналда Трампа и изласком Британије из ЕУ.
Позив Емануела Макрона за снажнију Европску унију, објављен у медијима, подржале су Белгија и Финска, док је Немачка поздравила дискусију о правцу ЕУ. Премијер Мађарске Виктор Орбан тим поводом је оценио да је крајње време да се отвори дебата о будућности ЕУ. Међутим, у Француској, где је Макронова популарност опала након избора, влада скептицизам.
Надин Мораном из опозиционе партије „Републиканци“ је указала да је Макрон у колумни само једном поменуо реч „Француска“.
„То је макронизам. Изгледа да Француска треба да нестане у европском федерализму“, додала је Надин Мораном.
