Он је додао да неке балканске државе узимају велике кредите из Кине за инфраструктурне пројекте, што повећава ризик за дугорочнију штету у њиховим слабим економијама.
„Кина никада није водила рачуна о томе да ли је земља способна да плати своје зајмове. И ако не може да плати, постоје притисци да се пројекти пребаце у кинеско власништво“, истакао је Хан.
Он је додао да Европејци можда нису најбржи, можда захтевају више од других, али су „најпоштенији партнери“ на крају.
Хан је у интервјуу за „Фајненшел тајмс“ навео забринутост због утицаја Пекинга који би могао представљати додатни извор нестабилности, преноси МИА.
„Можда смо преценили Русију, а потценили Кину, а обема треба да дамо адекватно место“, навео је Хан.
Британски лист пише да Кина у последње време знатно инвестира на Балкану у оквиру платформе „16+1“, у шта је укључено и 11 земаља-чланица ЕУ и пет држава које нису чланице — Северна Македонија, Албанија, БиХ, Црна Гора, и Србија.
Према подацима Центра за стратешке међународне студије, више од половине од укупно 9,4 милијарди долара, које су уложене у 16 земаља у 2016. и 2017, намењене су земљама које нису чланице Уније.
Хан је навео да су Чешка и Пољска постале пажљивије када је реч о кинеским инвестицијама, након оптужбе од стране САД за шпијунаже кинеске компаније „Хуавеј“.
Према писању овог листа, Хан је, коментаришући политику на Балкану, изразио очекивање да ће Преспански споразум који је недавно потписан између Грчке и Северне Македоније имати домино-ефекат у целом региону.
