Последњих дана могућност напуштања институција власти најавило је више лидера Срба у државама региона. Лидер Самосталне демократске странке Срба (СДСС) у Хрватској Милорад Пуповац учинио је то после најновијег перформанса против Срба и њега лично. Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик је после нове уцене Бошњака око избора председавајућег Савета министара из српских редова изјавио да није непознато да преиспитује свој боравак у Председништву, а опција је повратак у Бањалуку. Српска листа је затражила подршку Београда за излазак из свих институција на Косову и Метохији. Срби у Подгорици чак уопште и не учествују у власти.
Коментаришући најновију ситуацију, историчар Чедомир Антић, који је већ низ година аутор годишње публикације о правима Срба у региону, за Спутњик каже да Србија не треба ништа да измишља, већ да узме за пример Турску, Бугарску, Мађарску, па и Хрватску, које имају озбиљан однос према заграничним деловима свога народа.
Он указује да се проблем не решава тако што ће неко од званичника Србије доделити негде неколико милиона.
„Ми смо већ деценијама, a посебно последњих 30 година обнове демократије у источној Европи суочени са процесом настанка нових нација. Реч је о бошњачкој нацији, црногорској нацији, косовско-албанској нацији, македонској нацији, а у извесној мери и о хрватској нацији, пошто је требало времена и много инвестирања у мржњу и верски и национални радикализам, да би хрватски народ постао оно што је данас“, каже Антић. Он сматра да је то последица сложених процеса несхватања југословенске државе, али и Европске уније од стране српских елита. Зато данас може да се уради оно што је дозвољено, а то је да, коначно, питање односа према заграничном српству постане централни стуб политике наше државе, указује саговорник Спутњика.
По његовом мишљењу, не може се очекивати да се ова ситуација среди док се унутрашње супротности које постоје у тим настајућим нацијама не реше.
По његовом мишљењу, сва ова ситуација је и потекла из Хрватске, која је врло озбиљан пројекат великих сила и која то не би радила да то није једини вентил у условима у којима све друго није успело. То што је она практично једина држава у свету која, како каже, има Кју клукс клан, сада је, сматра он, проблем Европе, а не наш.
Он подсећа да Срби у Црној Гори никада нису представљали претњу њеној државности.
„Све је то конструкција Мила Ђукановића и његових шовиниста који су се ослањали на српство док им је то одговарало, а када је престало то да им одговара, искористили су чињеницу да ми нисмо имали озбиљну политику према Црној Гори“, наводи овај историчар.
Када је реч о Бошњацима, он каже да морају да се определе какву државу хоће, али да у сваком случају не могу да намећу Србима оно што су они одбијали по цену рата. А ако Албанци са Косова хоће компромис, онда морају нешто да дају. Како истиче, не могу своје унутрашње проблеме и неуспехе у протеклих 200 година да наплате Србији.
„Србија мора да се спреми на дугу борбу против младих, закаснелих, незрелих национализама, а да сами не постанемо незрели и неуспешни. То је јако тешко, али то захтева демократске, модерне установе. Питање односа према Србима у српским земљама које су остале изван граница отаџбине мора да буде централно питање. Зна се да је Република Српска наш врхунски интерес, а морамо да дефинишемо који су нам интереси на Косову и Метохији“, указује професор на Филозофском факултету Београдског универзитета.
На питање какав је домет евентуалних потеза које најављују Пуповац, Додик, Српска листа, Антић каже да је реч о изнуђеним потезима.
Он додаје да Додик, као и Срби, знају да од њихове мудрости зависи не само опстанак Републике Српске, већ и БиХ, зато што су Бошњаци погрешно мислили да ће им њихови верски ментори и геополитички савезници помоћи да ураде оно што су Хрвати у Хрватској.
„Ако Додика доведу у ситуацију да може да оправда излазак из Председништва, ту ће штету имати пре свега Бошњаци, који у својој мегаломанији мисле да могу да обесправе више од половине грађана БиХ“, сматра саговорник Спутњика.
Мишљења је да би и Пуповчево напуштање владајуће коалиције у Хрватској такође био изнуђен потез. У Хрватској званично има 185.000 Срба, али их у ствари има око 40.000, указује Антић, објашњавајући да су то они који смеју званично да кажу да су Срби, да припадају Српској православној цркви.
„То је остатак остатака српског народа који је некада чинио четвртину, па и трећину народа у Хрватској и имао равноправан статус са Хрватима. У таквим условима, у којима народ на пијаци гађа Пуповца, пали његову лутку у шумадијској ношњи, он само ако је у власти може да оствари она права на која се Хрватска добровољно, без присиле, обавезала“, указује Антић.
Он зато напомиње да је Србима у региону неопходна институционализована подршка државе Србије, која мора да има јасну политику и озбиљнији однос по том питању, који не може да буде ни лични, ни партијски.
„Србија ту треба да делује. Не можемо ми стално да се повлачимо. Не можемо ми стално некоме да се извињавамо. Доста је било тога“, недвосмислен је саговорник Спутњика.
