На спомен-обележју Србима у Великој Хочи, који су мучки убијени током сукоба на Косову и Метохији, непознати починиоци су поломили и однели крст, оборили јарбол са заставом Србије.
Оскрнављена је успомена на 14 Костића, најмлађи је имао само 16 година, и још 70 људи чије породице и даље живе у овој енклави.
На плочи је и име Млађана Маврића који је киднапован и убијен у октобру 1999. године наочиглед бивших комшија Албанаца у центру Ораховца, двадесетак метара од пункта Кфора. Негован Маврић, његов брат и председник Удружења породица киднапованих, несталих и убијених са територије општине Ораховац за Спутњик каже да су живо сећање на те догађаје и страх поново завладали овим местом.
„Заставу су нам обарали и узимали већ три пута, али су по први пут оскрнавили споменик, односно, однели су крст. То нас је највише узнемирило, поред споменика су куће у којима људи живе, имају децу. Кад је неко тако бесан могао да дође да оскрнави споменик, што не би могао да уђе и у кућу и да направи свашта“, каже Маврић.
Додаје да у овој енклави и даље живи око 550 Срба. Сви су уплашени, јер онај ко је ово урадио, није случајно пролазио кроз Велику Хочу. У кругу од четири километра око нас све су албанска села, каже Маврић за Спутњик.
„Да би неко урадио тако нешто, мора да има циљ, јер ми смо одвојени од главног пута километар и по. Тај је имао циљ да то уради, да узнемири народ. То нас највише иритира и опомиње, јер неко има циљ да нас застраши“, каже он.
Случај је пријављен полицији која је одмах дошла, али је Маврић убеђен да починиоци и овога пута неће бити пронађени. Каже, и командир полиције који се појавио на лицу места је признао да су они немоћни.
У страху су сви, а посебно они који имају децу. Иде викенд, а то значи да ће у Хочу доћи и млади који се школују ван места. Међу њима су и његова ћерка и син који студирају у Лепосавићу. Кад би Ви видели како су храбра ова деца овде, мислим да би предложили да их држава Србија награди, каже забринути отац.
„Данас долази аутобус из Митровице, свако дете које се школује тамо, за викенд неће остати у том граду. Моја деца и не само моја деца, једва чекају да дођу у Хочу, иако је ситуација таква каква је. Треба им најмање сат и по времена вожње, а пролазе кроз најгора места, али су деца изгубила страх. Довољно је само да Вам кажем да пролазе и кроз Малишево, озлоглашено терористичко место“, објашњава.
Каже да га посебно брине чињеница, а то би могао бити и разлог скрнављења споменика који је освештан још 2009. године, да Албанци ових дана обележавају страдање Адема Јашарија, њиховог великог хероја.
„Једном сам остао у квару поред једне чесме на путу којим деца пролазе, ишао сам да покупим сина и ћерку из школе. Стала су двојица Албанаца да ми помогну, кад су видели да сам Србин, рекли су ми, да ли си ти нормалан, овде ни Шиптари не стају“, присећа се Маврић.
Додаје да је тај догађај и потврда да нису сви Албанци лоши и да су крст поломили фанатици којима не одговарају мир и стабилност.
Маврић каже да живот у Великој Хочи и Ораховцу, јединим српским местима у овом делу Косова, функционише захваљујући општинској канцеларији коју конторлише држава Србија и стара се да макар здравство и образовање несметано функционишу. На питање ко их чува, ко им гарантује какву-такву безбедност, Маврић одговара;
„Морам да Вам кажем да нас чува Бог, јер у самој Хочи у кругу од 300 метара има 13 цркава, а овај споменик је у атару манастира Свети Јован. Једино нас Бог чува, Кфор виђамо повремено, косовску полицију и кад видимо, виђамо је наоружану до зуба, то није пријатна слика. То су ствари које ми свакодневно трпимо и гледамо“, каже он на крају разговора.
