Бискупија у Клагенфурту (Целовец) је о томе Хрватску бискупску конференцију обавестила писаним путем, а као основни разлог наведено је да се та комеморација политички инструментализује, те да би то могло бити штетно по Цркву.
„Миса на пољу крај Блајбурга постала је део манифестације која се политички инструментализује и део је политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје“, наводи се, између осталог, у обавештењу о забрани.
Указује се да би одржавање те комеморације могло да штети угледу Католичке цркве у Клагенфурту, као и да би јој се могло замерити због „инструментализације једне мисе у политичке сврхе и недостатка дистанце према фашистичком светоназору“.
Загребачки „Вечерњи лист“ пише да у корушкој влади кажу да одлука бискупије Гурк-Клагенфурт о забрани комеморације у Блајбургу „отвара ново поглавље у третирању комеморације“.
Овом одлуком тамошње цркве уведена су, кажу, нека нова правила, а то значи да ако организатори и ове године желе да организују комеморацију — морају да затраже полицијску дозволу за окупљање.
Иако је још прошле године било јасно да се „обруч око комеморације на Блајбуршком пољу убрзано стеже“, наводи се да би први званични потез могао водити према дефинитивном гашењу ове комеморације.
С друге стране, Хрватска бискупска конференција је у неуобичајено оштром саопштењу „у целости одбацила“ разлоге због којих је клагенфуртска бискупија забранила овогодишњу мису.
Из загребачког Каптола поручено је аустријским колегама да ускраћивање могућности молитве сматрају „непоштовањем жртве и губитком осећаја за патњу недужних“.
Ова жестока реакција ХБК дошла је након објављивања саопштења бискупа Енгелберта Гугенбергера, управитеља бискупије у Клагенфурту.
Забрана је наљутила хрватске бискупе, који су „са жаљењем“ примили ту одлуку и изразили своје „дубоко неслагање с разлозима“ који се за њу наводе и у целости их одбацили.
Из ХБК је саопштено да „ускраћивање могућности молитве за жртве те велике трагедије хрватскога народа значи непоштовање жртве и губитак осећаја за патњу недужних“.
„Свих протеклих година, а посебно прошле 2018. године, еухаристијско славље је протицало достојанствено, како и приличи тој најузвишенијој молитви Цркве“, наводи се у реакцији ХБК, која је, иначе, један од организатора комеморације, пише „Вечерњи“.
Председник хрватског парламента Гордан Јандроковић, који је покровитељ ове комеморације, и хрватски политичар Владимир Шекс у потпуности су јуче подржали саопштење хрватских бискупа.
Јандроковић и Шекс су, преносе медији, изразили бојазан да би у случају забране могла бити организована недозвољена комеморација.
Реаговала је и европска парламентарка, десничарка Ружа Томашић, која је бискупу у Клагенфурту упутила писмо у ком каже да је одлука о забрани „свете мисе на Блајбуршком пољу скандалозна и шокантна, вредна сваке осуде“.
Одлуци Католичке цркве у Корушкој претходила је детаљна анализа догађаја на комеморацији одржаној у Блајбургу прошле године, када је, као и свих претходних година, уз ћевапе и пиво глорификовано усташтво, па је један број хрватских десничара био приведен и осуђен због истицања усташких симбола, што је у Аустрији законом забрањено.
