„Ослободили смо се културне окупације која није ништа мање опасна од физичке окупације. Током последњих пет година украјински језик, песме, књиге и филмови на украјинском језику стекли су поуздане позиције у простору око нас, а оно што је најважније – у нашим срцима, срцима свих Украјинаца“, рекао је Порошенко у Кијеву током свечаног обележавања 250. годишњице рођења украјинског песника Тараса Шевченка.
Одузимање сећања и разума
Посланик Државне думе Русије из кримског региона Михаил Шеремет сматра да је изјава Порошенка о ослобађању од „културне окупације“, покушај актуелног шефа државе да заради додатне поене током предизборне кампање.
„Пред изборе он покушава некаквим паролама да заради себи нове поене. То што он говори како се изборио за статус украјинског језика, ми видимо данас… Своју украјинизацију је наметао оружјем и уништавањем свог сопственог народа“, рекао је Шеремет.
Члан Савета Федерације Олег Морозов је Порошенкову изјаву упоредио с „новим типом духовне окупације, у којој људима покушавају да одузму памћење и разум“.
„Скрнављење је правдати чупање сопствених културних корена именом Тараса Шевченка који представља симбол јединства руске и украјинске културе, симбол природне двојезичности наших народа“, сматра Морозов.
Он је уверен да расположење актуелне украјинске власти неће утицати на „културни код украјинског народа“ који је, како верује, „јачи од политичких манипулација“.
Украјински песник и сликар Тарас Шевченко (1814. – 1861.) је писао на украјинском и руском језику. Његово наслеђе сматра се основом украјинске књижевности и савременог украјинског језика.
У Украјини је 2012. године усвојен закон о основама државне језичке политике, који подразумева могућност званичног коришћења руског језика као регионалног у 13 од 27 региона те земље.
Након државног преврата у Украјини 2014. године Врховна рада је овај закон поништила, али је та одлука испровоцирала незадовољство на југу и југо-истоку земље, због чега је тадашњи вршилац дужности председника државе Александар Турчинов одбио да потпише одлуку украјинског парламента.
Према истраживањима, готово три четвртине житеља Доњецке области сматрају руски језик матерњим. Последњих година у Украјини се често могу чути позиви да се забрани све што је на неки начин повезано с Русијом или руским језиком.
Сада је на разматрању у Врховној ради нацрт закона о државном језику који подразумева коришћење искључиво украјинског језика практично у свим сферама живота.
Председнички избори у Украјини биће одржани 31. марта.
