Досадашњи закон који је за одлазак у НАТО мисије црногорских војника предвиђао добровољни пристанак, очигледно је за Министарство одбране створио организационе проблеме јер број добровољаца није био довољан, па је предложен нови, који прописује обавезно учешће.
Иако овај предлог закона прије два дана није усвојен у Скупштини, јер због одсуства опозиције није било двотрећинске већине за усвајање тог акта, закон би могао да буде усвојен у редовној процедури за три мјесеца, када ће за његово изгласавање бити потребна само апсолутна већина, што владајућем ДПС-у не представља проблем.
На скупштинској расправи поводом Предлога закона којим се први пут прописује обавезно учешће свих припадника ВЦГ у међународним мисијама у иностранству, министар војни Предраг Бошковић појаснио је да ће такво законско решење убудуће омогућити упућивање комплетног састава формацијске јединице црногорске војске која је декларисана за међународне активности и сертификована од НАТО-а.
Министар је такође додао да би учешће у НАТО снагама само на основу добровољности „проузроковало честе замјене припадника ВЦГ из једне јединице у другу, што би довело до губитка НАТО сертификата који важи за комплетан састав јединице“.
Дакле, иако је црногорско руководство више него вољно да у свему изађе у сусрет НАТО-у, исти такав ентузијазам, по свему судећи, не дијеле и војници, који на крају и јесу они који треба да директно на терену да помогну нпр. „развоју демократских институција“ у Ираку или Авганистану…
Стога, иако су црногорске јединице у оквиру снага Алијансе релативно малобројне (досад највише око 40 војника), убудуће ће њихово попуњавање бити олакшано тако што ће невољне припаднике Војске за одлазак у поједине међународне мисије императивно одређивати министар одбране на предлог начелника Генералштаба.
Аналитичар Игор Дамјановић истиче да се из објашњења министра Предрага Бошковића може сазнати да је обавеза припадника националних армија за одлазак у НАТО мисије на било коју тачку планете у ствари — НАТО стандард. Он предвиђа да би то лако могло значити да ће у будућности значајно порасти потреба НАТО-а за ангажовањем и црногорских војника, те да „наметањем овакве обавезе, НАТО не скрива бојазан да добровољни одзив у будућности неће бити у стању да одговори њиховим захтјевима“.
„Поред потребе за већим ангажовањем националних армија, одредба обавезног одласка у НАТО мисије увијек носи ризик да ће припадници националних армија НАТО-а, па и ВЦГ бити ангажовани у непосредним ратним операцијама, а не само у мировним мисијама или на очувању успостављеног окупационог режима, као нпр. на Косову и Метохији. С обзиром на то да се црногорском стратегијом одбране предвиђа приоритетан развој пјешадије, у будућим НАТО мисијама црногорске војнике вјероватно би очекивали најопаснији задаци“, предвиђа Дамјановић за Спутњик.
Уколико се након три мјесеца заиста уведе обавеза одласка у НАТО мисије за све припаднике Војске Црне Горе, овај аналитичар оцјењује да би то у ствари представљало „двоструко лицемјерје“.
„Прво, представници режима годинама су нас убјеђивали да ће ангажовање наших војника послије формалног приступања Алијанси бити искључиво на добровољној основи. Друго, двадесет година раније, исти ови људи уводили су такозвану радну обавезу за војне обвезнике и тако саботирали одбрану земље током НАТО агресије. Парадоксално је да они који су радним обавезама спречавали грађане Црне Горе да бране властиту земљу, сада им на исти начин намећу обавезу ратовања за НАТО у хиљадама километара удаљеним земљама“, категоричан је Дамјановић.