Малени хор песмом слави веру у потпуном албанском окружењу, на земљи својих предака. Штрпце броји око 4,5 хиљаде становника, општина укупно 13,5 хиљада и то је једна од најбројнијих српских енклава на Косову и Метохији.
„Трудимо се да живимо што више нормално у оваквим околностима, у оваквом окружењу. Трудимо се, поготово ми који смо у просвети, да деци дамо тај неки смисао и неку наду за будућност“, каже за РТС хоровођа црквеног хора „Цар Душан“ Александра Спасић.
Деца и млади су оно највредније у Штрпцу и његових шеснаест села. У селу Сушиће у 23 куће је осамдесеторо деце, а највеселији су за празнике и у дане поклада. У дому Станојковића одраста тринаесторо малишана, а девето дете носи име које се овде посебно цени.
„Ја се зовем Југ Богдан“, рекао је дечак и додао да када порасте планира да буде владика.
Мама Љиљана каже да нису као остала деца да добију то што траже, већ једу оно што им се принесе. Важно им је да имају хлеба и то је доста за њих.
„Ми смо опстали овде, имали смо, што кажу, и нападе. Има их и дан-данас, али ми смо опстали. Ми нашу кућу не напуштамо“, каже Љиљана.
Радован Станојковић каже да живе мирно као и сви други.
„Нема ништа лепше од мира“, истиче Радован.
На 15 километара од ски-центра Брезовица, Штрпце је највише наде полагало у развој туризма, али после вишегодишњег чекања да се реши правни статус тог туристичког центра, многи су сада почели да се баве и пољопривредом.
У протеклих седам година у општини Штрпце подигнути су малињаци на око стотину хектара, развија се и пчеларство, али су чувена стада на Шари одавно десеткована. Ипак, док су неки одавде давно отишли, други су ту да чувају живот старих огњишта.