Бушење Јадрана у потрази за „црним златом“ најкасније би требало да почне за непуних годину дана, наводи портал „Банкар“.
„Као припрема за ово геофизичко истраживање обављене су бројне активности, укључујући израду елабората процјене утицаја на животну средину за предметно сеизмичко истраживање, на које је Агенција за заштиту природе животне средине дала одобрење. Циљ тих истраживања је прецизно дефинисање локације истражне бушотине, чије ће бушење, у зависности од динамике обраде 3Д сеизмичких података и припремних активности, почети крајем 2019. или почетком 2020. године“, наводи се у документу Министарства економије, са којим је упозната и Влада.
Цјелокупни подаци о истраживању црногорског подморја биће објављени на љето, након чега ће услиједити и припреме за постављање прве нафтне платформе у црногорском дијелу Јадрану. Важно је нагласити да платформе неће бити видљиве са обале, те неће имати негативан утицај на црногорски туризам.
Подсјетимо, компанија „Шервотер“ је крајем прошле године обавила 3Д геофизичка снимања у црногорском подморју за потребе италијанско-руског концесионара „Ени“ и „Новатек“. Они су истраживали блокове недалеко од Улциња, док је у Бару геофизичко истраживање црногорског подморја на блоковима 30 и 26 обавила норвешка компанија ПГС за потребе грчког концесионара „Енерџин“.
Према дијелу извјештаја независног процјенитеља „Компонент персонс рипорт“ (ЦПР), који је открио директор компаније „Енерџин“ Матиос Ригас, процјењује се да Црна Гора у подморју има 51 милијарду кубика гаса и 144 милиона кубика течних ресурса, што је еквивалент од 438 милиона барела нафте.
