Паљењем страшила у Русији у недељу се завршила Масленица, древни словенски празник којим се испраћа зима и дочекује пролеће. То је један од омиљених народних празника, који протиче у знаку свеопштег народног весеља, масовних шетњи и фестивала. То је празник када цела Русија пече паличинке.
У Парку Универзијаде девојке у руској народној седам дана су служиле палачинке са павлаком, кавијаром, разним џемовима и другим надевима. Народ се веселио, играо, певао.
Али, у Парку универзијаде није представљен само фолкор руског словенског народе. Овде се може видети и право етно село са јуртама и вигвама руских северних народа. Управо је етнографска изложба народа Сибира са „крајњег севера" и једна од најпосећенијих.
Значајни део изложбе на отвореном заузимају народи севера, који насељавају полуострво Тајмир и Евенкију.
Ту се може сазнати о томе како они живе у арктичким условима, шта једу, пију, како преживаљавају на минус 60. Посетиоци се могу упознати са њиховим обичајима и традицијом, завирити у њихове домове и купити сувенире које ручно праве, као и националне амајлије. Све се прави од крзна северних животиња и разнобојних перлица.
Унти, чизме, ручне израде, које се праве од коже јелена, коштају 20 хиљада рубаља, односно око 270 евра, док се бунде какве они носе раде само по наруџбини и коштају од 675 евра па навише.
Посебна вештина становника Тајмира је обрада и резбарење костију. У Парку Универзијаде, туристи могу купити уметничка дела од јелењег рога.
Да би људи у потпуности разумели њихов живот и традицију, они су довезли са собом чак и два ирваса, односно северна јелена.
Јелени су прешли пут од две хиљаде километара. Из северне Евенкије превезли су их авионом, а затим специјалним камионом.
„Они су овде довезени још пре три године и сада живе на острву Татишев, где су се већ и адаптирали на нове услове живота", каже за Спутњик Иван Иванович, директор Центра за развој туризам Евенкије.
За северне народе, додаје Иванович, јелен је све — и храна и превозно средство, и лек, а од тога чак шију одећу и праве домове.
„Постоји народна пословица која каже: „Ако нема јелена, нема ни Евенкија", додао је он.
Евенкија је позната и по старом имену за мало ширу област — Тунгузија, и налази се у североисточном делу Краснојарске области и како каже Иванович, у самом центру Русије.
„У Евенкији живи око 17 хиљада људи, а ако говоримо о територији она захвата површину од 747 квадратних километара. Зими температуре падају на минус 60-62, а лети се подижу до плус 40. Евенкија је позната као стратетешка резерва Руске Федерације. На нашој територији се производи нафта, експолатишу се шуме, али постоје и друге резевре драгоцених минерала и метала, који се налазе на тој територији", додао је Иванович.
У парку Универзијаде су представљени и сви главни аутохтони народи арктичког полуострва, укључујући и најмањи — Нганасани, којих је само 700.
У Парку Универзијаде се може видети не само север, него и југ Јенисејског Сибира.
У Тувској јурти се може упознати култура, живот и традиција овог народа, као и пробати национални чај са сољу. Ту се певају и народне песме.
Древни Хакасијци су водили полуномадијски живот, а јурте су пажљиво правили. У средини јурте, у центру се традиционално налазило огњиште. Мали отвор на крову служио је да дим излази у вечерњим сатима, а да сунце осветљава и греје јурту током дана. Сваки становник тог дома тачно је знао које је доба дана.
„Врата су некад била ниска, па човек који је улазио у јурту се на тај начин обавезно клањао власнику јурте", објаснили су нам у јурти Хакасије.
Интересантно је да већина модерних Хакаса зна од ког је рода, а ако се упознају два имењака, лако могу да одреде своје сродство.
Такође, на основу фризуре тачно се зна која жена је удата, а која је слободна. Тако удате имају две везане плетенице, а девојке са стране носе више мањих плетеница.
Главна културна платформа Универзијаде биће затворена 12. марта, када се завршавају и Студентске игре.