Борељ је рекао Дачићу, који је потом обавестио српску јавност, да ће Шпанија, осим што је изгубила организацију првенства за фудбалере до 17 година, морати да плати и трошкове његовог измештања, а поврх свега, од УЕФА је уследила и забрана организовања сличних турнира — на неодређено време.
Спортски новинар Владимир Станковић, који је дуги низ година живео у Шпанији, каже за Спутњик да је тешко проценити да ли је казна УЕФА примерена и адекватна. Параметри којима се руководила УЕФА, сигурно имају упориште у неком дисциплинском правилнику. Међутим, „то више није спортско, него класично политичко питање“.
Наш саговорник је уверен да је Шпанска фудбалска федерација, кад је донела одлуку да због државне политике, односно непризнавања Косова не могу бити истакнути симболи такозване државе Косово, рачунала са могућношћу и одузимања турнира који је пребачен у Швајцарску и на евентуалне казне.
„Једноставно, спортске организације су у обавези да следе државну политику и ово није први случај, условно речено, конфликт због Косова, јер смо имали случај европског или светског првенства у каратеу које је требало да се одржи у Мадриду и исто тако није било дозвољено учешће косовских спортиста“, подсећа наш саговорник.
Он додаје да је Међународни олимпијски комитет озбиљно „притиснуо“ шпански да се обавеже да ће поштовати све чланице МОК-а, укључујући и Косово, али у овом случају, кад је фудбал у питању, очигледно је да ни то није помогло.
У конкретном случају, свако се држи своје позиције — Шпанија доследно прати своју спољну политику, а УЕФА се држи својих принципа и ставова и пошто је признала тзв. државу Косово, логично је да се бори за поштовање њених стечених права.
Истина је да је УЕФА прекршила свој статут признавањем Косова, јер само чланице Уједињених нација могу бити примљене у Европску фудбалску федерацију, каже Станковић и подсећа да је до признања дошло на конгресу на коме су поједини делегати, укључујући и Дејана Савићевића из Црне Горе, указали да УЕФА крши сопствени статут.
„Међутим, политички интереси су били толико јаки, да се преко тога прешло као да је то мртво слово на папиру које не обавезује никога ни на шта“, каже Станковић и додаје да није први пут да се поступа тако кад су у питању нечији интереси.
Ситуација је таква каква је и пошто је највећи број великих сила признао тзв. државу Косово, многи се „покривају иза те чињенице“, а спортске организације иду линијом мањег отпора, поготово кад Међународна федерација одобри чланство неке „државе“.
Станковић сматра да шпанске спортске организације неће у догледно време подлећи притисцима међународних федерација по питању Косова, јер шпански принципијелни став се не мења. Од тренутка самопроглашења независности Косова шпански став је јасан и прецизан и једнако је важећи за све владе Шпаније.
Проглашење независности Косова десило се кад је премијер Шпаније био Хозе Марија Аснар из Народне партије и он је енергично био против тога, а исти став је задржан и под каснијом социјалистичком Владом. Потом је социјалисте наследио Рахој из Народне партије, а сад су на власти социјалисти Педра Санчеза и за све то време није се мењао став о Косову.
„То је једна константа у спољној политици Шпаније кад је у питању однос према Косову и не верујем да ће се он нешто битније мењати. Не верујем да може да дође и до неког компромиса са спортским организацијама. Могуће је да ће Шпанци, уколико буду морали, играти против Косова у разним спортовима, али неће дозволити присуство косовских спортиста на територији Шпаније, уколико морају бити истакнути симболи тзв. државе Косово, односно застава и химна, тако да не очекујем неку битнију промену у ставу шпанске Владе поводом Косова“, закључио је Станковић.
