Хрватска нема намеру да одустане од, како је они називају, комеморације у Блајбургу и поред чињенице да је Католичка црква у Корушкој (Аустрија) одбила раније овог месеца молбу Хрватске бискупске конференције за одржавање овогодишње мисе на Лојбашком пољу, поред Блајбурга, због политичке инструментализације тог догађаја. Ово је данас потврдио Председник хрватског Сабора и генерални секретар ХДЗ-а Гордан Јандроковић, уз тврдњу да ће комеморација на Блајбуршком пољу у Аустрији бити одржана и да ће хрватски Парламент бити покровитељ.
У овом не би било ничега спорног да се церемонија, која се одржава сваке године у овој области, није претворила у величање усташтва, али и фашизма, с обзиром да је на овом месту у једном од последњих окршаја савезника и фашиста пред крај рата 1945. погинуло највише домобрана и усташа који су били на страни Адолфа Хитлера.
Зашто је и поред свега овога Хрватској толико стало да се овај догађај обележи?
Др Милан Гулић из Института за савремену историју није изненађен, нити мисли да је нека новост упорност Хрватске у вези са овим догађајем.
„Новост није ни то што је Хрватска држава спремна да финансијски и организационо преко хрватског Сабора покрива ову манифестацију. Мени је новост да је Црква у Аустрији реаговала и то је задало озбиљан ударац самој манифестацији на Блајбургу“, наводи он.
Наш саговорник каже да треба напоменути да је у једном периоду, док је власт у Хрватској била другачија, финансирање ове манифестације било укинуто.
„Дакле, шта је то што се покушава урадити? С једне стране кроз комеморацију на Блајбургу Хрватска покушава да прикаже да се ради о људима који су настрадали, пошто су на Блајбургу били обични укућани. Са друге стране, покушавају да у потпуности сакрију чињеницу да се у ствари радило о пораженој војсци поражене Независне Државе Хрватске, земље која је била последњи савезник Адолфа Хитлера“, објашњава др Гулић.
То је, како каже, замагљивање нечега што је било несумњиво кроз комеморације жртава, на шта имају право.
„Тек уколико у потпуности разјаснимо шта се ту десило и ко су људи који су ту убијени и коме се држи комеморација и на каква начин, можемо причати о неком нормалном обележавању страдалих“, сматра он.
Др Гулић је уверен да овим инсистирањем Хрватска не добија никакву корист, већ да сами себи наносе врло озбиљну спољнополитичку штету. Он додаје да се после негативне поруке из Аустрије треба замислити какву то поруку Хрватска жели да пошаље.
„Међутим, све то треба узети у контекст свеукупне ситуације у Европи и видети и да се Хрватској и прибалтичким државама дозвољава да поприлично кокетирају са фашизмом кроз другачију визуру Другог светског рата и мање се чудити неким стварима“, примећује наш саговорник.
Он истиче да када каже да се допушта кокетирање са фашизмом, мисли пре свега на то да је у делу Европе тако нешто пожељно, посебно у државама које су истурене ка Истоку, јер је кокетирање са фашизмом и другачија визура Другог светског рата увек удар на онога ко је у потпуности донео слободу у тим крајевима, а то је Совјетски Савез, то јест, Русија.
„Тако да ће просто Европа зажмурити на маршеве у прибалтичким државама или на саму комеморацију на Блајбургу, која се 2018. или 2008. ни најмање није разликовала“, закључује др Гулић.
Јандроковић је иначе остао при изјави да је главни циљ да се одржи комеморација жртвама које су убијене на крају Другог светског рата.
Ову манифестацију Хрватска подржава од 1991. године, а обавезно сваког 12. маја, када се и обележава овај догађај, на скупу учествују и службени представници Хрватске. Године 1995. Хрватски сабор је донео одлуку о обележавању Спомен-дана на жртве Блајбурга.