Стручњак за међународну политику са московске Високе школе економије Дмитриј Офицеров Бељски за Спутњик истиче да без обзира на то колико све лоше звучи, охрабрује чињеница да резолуција нема обавезујући карактер и додаје да ово није нова тема.
„Било је покушаја да се питање око ’Северног тока 2‘ и енергетске безбедности, реши још у време прошлог сазива Европског парламента. Што се тиче последица, ова резолуција има само саветодавни карактер и не више од тога. Никакве конкретне, лоше последице у овом документу нису предвиђене“, објашњава наш саговорник.
Руски стручњак каже и да додатна политизација руско-европских односа за сада још увек не утиче на реално стање ствари.
„А ако се потеже питање да ли је Русија престала бити стратешки партнер Европи, ту се може рећи да се ради о узајамном процесу који је доста дуго трајао и дошло је време да се резултати овог процеса саопште наглас. Али, ипак бих додао да ова констатација не утиче на реалне везе Европе са Русијом“, сматра Офицеров Бељски.
Документ који је у марту пред органима ЕУ представила летонска посланица Сандра Калнијете, садржи формулацију да „ЕУ треба да буде спремна да наметне додатне санкције, укључујући циљане личне санкције и ограничење приступа финансијама и технологији“. Текст такође садржи тврдњу да „Северни ток 2“ повећава зависност Европске уније од руског гаса, угрожава унутрашње тржиште ЕУ и није у складу са енергетском политиком ЕУ или њеним стратешким интересима, па се стога (пројекат) мора зауставити.
Међутим, Јуриј Риков из московског Института за енергетику и финансије за Спутњик објашњава да ако се погледају цифре, Русију и ЕУ повезује „трајно пријатељство“, као и да су овакве резолуције и документи плод политизације односа који су у реалности сасвим задовољавајући.
„Европа традиционално има јаке економске везе са Русијом. Ако се узме на пример економски сектор, ти односи су обострано од изузетне важности, Европа је увек куповала руске енергенте и на неки начин зависила од Русије. А без обзира на негативну реторику, већ ако погледамо само цифре, може се рећи да је ситуација изузетна. Прошле године је у Европу испоручено преко двеста милијарди кубика руског гаса, а европско тржиште представља 37 одсто ’Гаспромовог‘ извоза. И ако гледамо само ове параметре, рекло би се да се овде ради о трајном пријатељству“, сматра наш саговорник.
Риков се такође позива на саветодавни карактер новоизгласане резолуције.
„А тек ако бисмо поменули и испоруке нафте, онда се тек не би имало шта додати. Зато, ове резолуције и изјаве, све је то веома политизовано. Некога нешто ’жуља‘ у односу на Русију и онда те снаге раде на оваквим исполитизованим резолуцијама“, објашњава руски професор.
Речи нашег саговорника потврђује и чињеница да се у документу истовремено истиче да је ЕУ још увек отворена за јачање односа и дијалога.
„Тренутне несугласице и сукоб између ЕУ и Русије не одговарају интересима ниједне стране; канали везе треба да остану отворени упркос разочаравајућим резултатима; нова подела континента угрожава безбедност ЕУ и Русије“, наводи се у резолуцији.
Ипак, резолуција коју је усвојио Европски парламент дочекана је у Русији са оштром критиком. Шеф Комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов изјавио је да је Европски парламент на тај начин гласао и против интереса Европе. Према његовим речима, позив да се заустави изградња „Северног тока 2“ иде на руку лобистима америчких интереса.
Могућност да су и европски партнери са друге стране океана умешали прсте у читаву ствар и да ће на свој начин реаговати како би додатно „затегли“ односе са Русијом, не искључује ни Јуриј Риков.
„Дакле, иако из правне перспективе ова резолуција нема обавезујући карактер, ако Американци припреме још један пакет санкција, тада ће и Европљани највероватније припремити свој. Па ипак, верујем да ће очигледне економске користи надјачати неке произвољне, непотребне одлуке. Међутим, јасно је да би амерички пакет санкција свакако створио додатну напетост у односима, што није искључено да Европа и жели, како би за себе постигла можда боље услове и цене у односу са ’Северни ток 2‘“, закључује наш саговорник.
Аналитичари закључују да би се ове „мартовске иде“ могле обити о главу европским политичарима већ за неколико недеља. Наиме, у мају ће бити одржани избори за Европски парламент, који ће показати да ли грађани одобравају потезе политичара који их представљају.
