Током Студентских игара у Краснојарску, у Парку Универзијаде на острву Татишев радило је и етно село, где су посетиоци могли да се упознају са традицијом етничких група које живе у тром делу света. Међу представницима северних народа била је и Лидија Аксјонова, виша научна сарадница Тајмирског музеја у Дудинки, граду који се налази у Краснојарском крају, иза Арктичког поларног круга. Она је унука шамана.
Према верским уверењима шаманизма, шаман је особа која је у стању транса способна да комуницира са духовима, лечи болести и има одређене моћи. Он је нешто попут врача.
У сваком роду Нганасана постојао је шаман. Шаман је, пре свега, био посредник између света људи и света духова. Он је био поштован и цењен човек, који је имао и одређене моћи. Њему су се сви обраћали и од њега су тражили савете. Како он каже тако су и радили. Шаман је имао много функција. Он је могао, на пример, да нађе човека који је нестао у тундри или је упао у пургу, снажан ветар праћен снегом, која се дешава на подручју Сибира. Он је могао трудници да предскаже да ли ће добити сина или ћерку. Предвиђао је ствари и догађаје. Њему су долазиле и жене да га питају које име детету да дају. Ако шаман нешто одобри, биће добро. Поред тога, он је био и лекар. Раније није било лекара, а он је својим шаманским моћима могао да излечи људе, прича Аксјонова.
Има ли данас шамана?
— У мојој породици их више нема. У мом роду има мушкараца, али њих то уопште не интересује и не желе тиме да се баве. Након што су ми умрли деда и стриц то је утихнуло. А ја се бавим историјом свог рода, о чему сам објавила књигу.
Да ли се шаман постаје рођењем или се то „звање“ стиче?
— Као прво, шамани морају бити из шаманског рода, али не постаје свако шаман. Не може човек само да пожели и тек тако да постане шаман. Он мора да прође необичну, тзв. „шаманску болест“. Он је могао месецима, годинама да болује од те болести. То јест, он је могао да буде, рецимо, недељама у стању спавања — макар то тако изгледа обичним људима — или да оде у тундру и да се после недељу дана врати читав, жив и здрав. Према причама, духови-помоћници њега уче свему, као на пример како да затворених очију проналази изгубљене ствари и, генерално, уче га свим тим вештинама којима он мора да влада.
Да ли само мушкарци могу да постану шамани или то могу бити и жене?
— То могу да буду и жене. У мојој породици је старија сестра мог деде била шаманка…
С обзиром да сте ви потомак шамана, имате ли ви неке моћи?
— Не. Ја заправо осећам да у мени нешто постоји, али тиме се треба бавити, то треба развијати, на томе треба радити. И други ми чак говоре и често ме питају: „Да Ви случајно нисте шаманка?“. Говоре да осећају моју енергију и да осећају да нисам обичан човек (смех)“, каже Аксјонова.
Полуострво Тајмир, одакле је наша саговорница Лидија Аксјонова, најсевернији је део евроазијског континента. То је највеће полуострво у Русији, које се простире на 400.000 квадратних километара. Та територија припада руском Краснојарском крају.
Тајмир карактеришу дуге хладне зиме, с температурама које иду до минус 62 степена Целзијуса, и кратка прохладна лета. Често дува пурга, која понекад траје и неколико недеља. Тамо практично увек дувају јаки ветрови.
Нганасани, етничка група којој припада Аксјонова, најсевернији су народ Евроазије. Процењује се да их данас има око 800. Они су дуго живели као номади, али сада већи део тог народа живи у селима око Дудинке. Само стотињак њих живи од лова и риболова у тундри, углавном у изворима реке Дудипте.
