Резолуција иначе садржи и предлог да се развије правни механизам како би се уводиле санкције против лица која су одговорна за њихово ширење. Те мере су директно уперене и против рада Спутњика и РТ, додају аналитичари.
Наиме, резолуција усвојена 13. марта садржи препоруке за сузбијање пропаганде. Нове мере укључују идентификацију аутора „неугодних“, неприхватљивих чланака, као и привођење правди администратора интернет ресурса.
Како пишу руски медији, нацрт резолуције израдила је посланица из Пољске Ана Фотига, која је већ једном пре три године предложила да се усвоји „скандалозна“ резолуција о борби против руских медија.
Руски експерти кажу да потреба за контролом интернета постоји већ дуго времена, а руска тема се показала као „највећи изазов“.
У руској Државној думи сматрају да Европска унија покушава да пронађе нови разлог за санкције против Москве и да се неће смирити док их не уведе против сваког грађанина Русије.
Заменик Комитета руске Државне думе за одбрану Александар Шерин је додао у ЕУ сада дејствује политика двоструких стандарда, тако да је одлука Европског парламента још једна лаж како би оклеветали Русију и барем на неки начин оправдали своје акције, које диктирају „газде преко океана“.
У условима вођења активне фазе информационог рата против Руске Федерације користе се разне методе које укључују директне нападе на информациони простор Русије, а такође и још један правац, који подразумева информациони утицај на могућег противника или конкурента ради смањења његових активности или приморавања њега на неке активности, а то је, наравно, дезинформација, каже за Спутњик Виталиј Вехов, руски експерт у области информационе безбедности.
„Сходно томе, у зависности од циљева и задатака, свеобухватно се користе и директни информациони напади и дезинформације, што такође представља одређену врсту психолошког утицаја како би се добио одговарајући резултат. Наравно, све је то планирано, контролисано из једног центра, а знамо који је то центар, и има само један циљ: ослабити Русију економски и политички, посејати могући хаос у земљи, како би постигли смену, како они то зову, режима, на чијем је челу Путин. Све то је главни циљ тог комплексног коришћења различитих мера против Русије у целини и оних главних актера који је представљају на међународној сцени: разне компаније, разне јавне организације, политичке међународне институције и слично“, каже Вехов.
Политиколог Павел Шипилин истиче да се овде ради о покушају цензуре на интернету, а да су на мети Запада најчешће руски медији, пре свих РТ и Спутњик.
„Ја бих почео од тога да се свет окренуо регулисању интернета, а то је и добро и лоше. С једне стране, јасно да интернет мора да делује у неким законским оквирима, а с друге стране ту постоји жеља власти да на неки начин регулишу то поље и чак уведу цензуру на интернету. Овде се поставља питање шта Европски парламент подразумева под „фејк њуз“ тј. лажним вестима. По правилу, ту се ради о алтернативној тачки гледишта и најчешће, руски медији, пре свега РТ и Спутњик, постају предмет напада и инсинуација. Због тога, нема сумње да иза те борбе стоји цензура, која сада постаје све чешћа у западним земљама, без обзира колико то чудно звучи. Либералну идеологију треба бранити истим методама које су се примењивале у Совјетском Савезу када су гушени гласови непријатеља. То је повезано са чињеницом да либерална идеја проналази све мање присталица, из сасвим разумљивих разлога, то јест, сама је себе дискредитовала“, каже Шипилин.
Према његовим речима, сада се очекује да ће тзв. евроскептици доћи у Европски парламент у мају, а ситуација се може сасвим преокренути и отићи у супротном смеру.
„Нажалост, Европски парламент, као једна од структура Европске уније, претворио се у високо политизован орган, на који, између осталог, утичу и спољне силе. Данас тамо превладавају проамеричке снаге, а сада се те исте проамеричке снаге боје да ће у мају, када буду одржани избори за Европски парламент, доћи антиамеричке и проруске снаге. Проруске снаге су људи који се, чини ми се, залажу за прагматизам, за здрав разум и за нормализацију односа са Русијом. Од актуелног састава Европског парламента очекујем више политичких изјава, јер је резолуција Европског парламента само препорука, она није обавезујућа. Ипак, Европски парламент, у ствари, изражава позицију владајуће класе у данашњој Европи. Међутим, све се може променити на лето“, додао је експерт.
На питање на основу чега Европски парламент усваја такве резолуције, Шипилин каже да „нема правне основе“ за то.
Шипилин сматра да су Спутњик и РТ неугодни за Запад, јер извештавају и о ономе о чему други ћуте. Као пример, он наводи протесте жутих прслука у Паризу и „брегзит“.
„Нико, осим РТ не извештава о догађајима у Паризу. Постоји забрана свим медијима да извештавају о протестима жутих прслука у Француској. Она је дошла са самог врха. Французи се придржавају ове забране, а РТ се из очигледних разлога не придржава ове забране и разговара с представницима активиста жутих прслука, што нервира естаблишмент. Због тога се накупио бес против руских медија, који користе исте те методе утицаја као и западни медији. Али, као што видимо, либерална идеологија се не носи с том истином, која испливава, често захваљујући руским медијима. Према томе, мислим да ће сви закони који ће се тицати цензуре интернета бити усмерени, пре свега, на руске медије“.
Шипилин истиче да га такво стање ствари и радује, наводећи пример Спутњика који је био забрањен у Турској.
„Када су се наши односи са Турском погоршали, Спутњик се нашао под забраном у тој земљи. А само пола године касније, када је забрана укинута испоставило се да је Турска земља где Спутњик има највише посета. Спутњик је први пут добио награду негде у марту, забрана емитовања Спутњика је укинута у августу, а испоставило се да је Спутњик после свега тога био још популарнији. То значи да ће и те европске забране највероватније довести до супротног резултата, као што се већ десило у Француској у случају са ’жутим прслуцима‘. Због тога такве забране нису најпаметније за њих, али ме радују јер ће то значити да ће РТ и Спутњик бити још популарнији у Европи“, истиче Шипилин.
Шипилин не искључује могућност да ће Европски парламент усвојити санкције у вези са резолуцијом, али истовремено подсећа да је интернет слободна зона.
„Ако се појави ’забрањено воће‘, онда негде постоји и жеља да га нађете и откријете какво је оно. Тако се десило и са Турском. Просто, људи су почели да траже оно што је, у ствари, забрањено. Посећеност сајта је драстично скочила и чини ми се да је тако до данас. Зато мислим да ће Спутњик и РТ имати све већу популарност у европским земљама“, закључио је експерт.
Подсетимо, за усвајање нацрта ове резолуције гласало је 489 посланика, док је 148 било против и 30 уздржаних.
Резолуција такође позива да се осуде сви агресивни потези Русије, Кине, Ирана, Северне Кореје и других земаља које имају за циљ да подривају принципе европске демократије и суверенитет других земаља „Источног партнерства“.
Такође, у резолуцији се спомињу и земље Западног Балкана са позивом да им се пружи подршка како би се осигурала поуздана заштита од „злонамерног“ утицаја и пропаганде која долази из Русије, али и других „непријатељских субјеката“.
Поред тога, у резолуцији стоји и предлог да се размотри питање израде правне базе, како унутар ЕУ тако и на међународном нивоу, за борбу против хибридних претњи као и за увођење санкција против лица који спроводе кампање дезинформисања.
Наводи се и предлог да се повећа финансирање структура које се баве „стратешком комуникацијом“ са циљем да се умреже постојећи национални и локални специјалистички центри, медији, аналитички бирои, укључујући и НАТО, у једну велику општеевропску мрежу која би координирала сва та дејства.
