Ова организација позива да се покрене питање међународних гаранција да се такво или слично насиље не понови.
У три дана масовног и организованог насиља више десетина хиљада Албанаца над Србима, 17. 18. и 19. марта 2004. године, према званичним подацима ОСЦЕ-а, убијено је 19 лица, од којих 8 Срба, а више од 900 лица је повређено. Срушено је и запаљено 35 цркава и манастира, око 800 српских кућа, 10 јавних објеката, школа, пошта и домова здравља, а протерано је више од 4.000 Срба, подсећа се у саопштењу.
„Мартовски погром није се догодио у време ратног хаоса, већ у миру, у присуству више десетина хиљада припадника међународних војних и полицијских снага, Кфора и Унмика, као и локалне косовске полиције, од којих нико није преузео одговорност за нечињење и бројне пропусте. Ни након петнаест година није спроведена озбиљна истрага, нису пронађени организатори масовних и координираних напада, иако је реч о добро организованим акцијама. Симболичан број лица је, уз опструкцију локалне албанске полиције и правосуђа, процесиран и кажњен лакшим и условним казнама. Тако на пример, за паљење древне Богородице Љевишке, споменика из 14. века који се налази на Унесковој листи светске културне баштине, ’кажњена‘ су четири косовскометометохијска Албанца условном казном од по четири месеца!?“, наводи се у саопштењу Српске координације.
Србима протераним у Мартовском погрому још није омогућен повратак, нити накнада за уништену имовину.
„Тиме, као и континуитетом насиља над Србима, самопроглашене албанске власти на Косову и Метохији шаљу поруку да у 21. веку изграђују друштво које није усвојило минимум цивилизацијских стандарда, друштво у коме је пожељно подстицати, а не кажњавати злочине над Србима и уништавање српске културне баштине на Косову и Метохији. Мартовски погром био је још једна у низу трагедија за српски народ на Косову и Метохији, али је још већа срамота за Унмик, Кфор и самопроглашене албанске власти на Косову и Метохији“, закључује се у саопштењу.
