У последње време то је посебно уочљиво на подручју четири села у општини Доњи Лапац тј. Бушевић, Кестеновац, Доњи Штрпци и Велико Сеоце, која су после Другог светског рата договором СР Хрватске и СР Босне и Херцеговине припојена Хрватској.
У питању је подручје леве обале реке Уне и једног од најлепших водопада на подручју бивше Југославије — Штрбачког бука.
Срби су на овом подручју водили вековну бригу о својим имањима и шуми, верујући да држава неће да користи нерешене имовинско-правне односе и да бесправно сече шуму.
Нажалост, Хрватске шуме користе нерешено питање катастра и земљишних књига и врше бесправну сечу и отуђење велике количине дрвне масе без знања и одобрења власника или сувласника. Чињенице показују да се сече шума чији су власници Срби док се остале површине не дирају.
Линта истиче да је протераним Србима потребно много новца и времена да би судским путем доказали власништво.
Ако се узме у обзир да је хрватско правосуђе етнички мотивисано, што потврђују бројне чињенице, јасно је да протерани Срби немају готово никакве шансе да се у борби са Хрватским шумама изборе за правду и заштите своју имовину, пренео је Танјуг.
Власници шума у четири наведена српска села тврде да је осамдесетих година прошлог века извршено авио-снимање тог подручја и да су авио-снимци негде сакривени. Линта тражи да Хрватска употреби наведене авио-снимке, на којима се јасно виде сва обележена имања власника или сувласника и да реши питање власништва у земљишним књигама. На тај начин би се коначно спречила даља узурпација шума протераних Срба од стране правних и физичких лица.