Терористички напад на две џамије у новозеландском граду Крајстчерчу, у коме је убијено 49 људи (међу којима су и деца) у први мах је оставио свет без текста.
Други шок настао је када је обелодањен идеолошки галиматијас који је нападач, масовни убица Брентон Тарант, оставио за собом у виду манифеста на више од 80 страница, имена исписана на пушци коју је користио у чињењу злочина, као и музика коју је наводно слушао у аутомобилу.
На Тарантовом оружју исписана су имена људи које је сматрао борцима против ислама, људи који су припадали различитим добима и различитим историјским епохама. Тако су се међу „херојима“ нашли и франачки војсковођа из раног средњег века Карло Мартел, венецијански војсковођа из 16. века Антонио Брагадин, канадски масовни убица Александар Бисонет, који је 2017. убио шест муслимана у Квебеку, влашки кнез из 17. века Шербан Кантакузин, али и кнез Лазар, Милош Обилић, Бајо Пивљанин и Марко Миљанов.
На његовој пушци су и симболи немачке СС дивизије „Принц Еуген“.
Тарант је, испоставило се, боравио у Бугарској, где је обилазио историјске локације, у Мађарској, а путовао је и кроз Србију, Хрватску, БиХ и Црну Гору. Злочинац је, према писању медија, наводно, у аутомобилу, пред напад слушао српску песму из грађанског рата у БиХ под називом „Од Бихаћа до Петровца села“.
Тарантов идеолошки галиматијас може да буде злоупотребљен, према речима сарадника Института за европске студије Мише Ђурковића, и то двоструко.
Прво, каже он, пажња и притисак усмеравају се на Србе и српско ратно наслеђе. Срби, који су први у новије време имали сукоб са исламом, наводно служе као инспирација за ултрадесничаре, док са друге стране Тарант може да буде злоупотребљен у сврхе предстојећих избора за Европски парламент, на којима се очекује успон радикалне деснице.
„Врло је занимљиво да се ово дешава у време почетка те кампање и, у то сам апсолутно сигуран, биће максимално искоришћено за кампању против свих ’популиста‘ или десничара који иду против европског мејнстрима“, тврди Ђурковић.
„Као православни верник, најстрашније осуђујем овај безумни чин“, наглашава Ђурковић, а начин на који медији перципирају и прате целу причу јесте да су Срби опет приказани као инспирација за фашисте, дивљаке, лудаке и убице.
„Ми овде имамо искуство живота са исламом неких 7-8 векова, где нажалост повремено долази до сукоба, углавном инспирисаних споља, али све остало време с тим људима живимо. То су и наша браћа и рођаци. Западни свет нема то искуство, а суочава се данас са исламом који не жели да се интегрише на начин на који би Запад желео да га уклопи“, каже Ђурковић.
Друга и трећа генерација муслимана у Западној Европи, додаје он, све је мање интегрисана и прави паралелни систем живота. То у низу западноевропских земаља изазива појаву паравојних формација. Ђурковић наводи пример Холандије, у којој, како каже, постоји више од 80 белих супрематистичких паравојних формација за које се зна.
Бели супрематизам на Западу Европе феномен је о коме се мало говори и који је са становишта политичке коректности неподобан за расправу. Због тога, према његовим речима, постоји опасност да се Запад претвори у Либан и да ћемо догађаје сличне оном у Крајстчерчу имати прилике да још гледамо.
