Специјални коштани цемент се већ деценијама користи у медицини, то је златни стандард у лечењу остеопоротичних прелома кичме, који су најчешћи код старије популације. Наш саговорник користи га успешно и у лечењу тумора, посебно код млађих људи, који су често и парализовани. Ова метода код рака се показала веома успешном из два разлога, каже доктор Загорац.
„Прво што је минимално инвазивна, практично не правимо никакав рез, већ под контролом рендгена улазимо у пршљен, све пратимо на екрану и цементирамо га. Пацијент после тога одмах устаје, нема лежања, после операције иде кући. А сам ефекат коштаног цемента је двојак — прво да заиста стабилизује пршљен изнутра, да га цементира, а када долази до стезања цемента, он даје одређену температуру која спржи туморске ћелије или нервне завршетке који су одговорни за бол“, објашњава наш саговорник.
Свакога дана оперише у Ургентном центру. Интервенције трају и до пет, па и шест сати, непрекидно је на ногама, како би се заштитио од зрачења носи изузетно тешку оловну кецељу, а годишње обави од 150 до чак 200 операција. Викендом гостује на једној приватној клиници.
Иако би му стални рад у приватној пракси обезбедио више новца, Загорац каже да нема намеру да оде из Клиничког центра Србије, јер је срећан што ради у најважнијој медицинској установи у земљи, на којој се и едуковао. „Учио сам од професора Бумбаширевића, професора Кадије и Тулића, а они су ме подржали и да из иностранства донесем нове методе и идеје, као и др Миленко Савић са ВМА“, каже овај стручњак.
„Применио сам доста нових метода у Ургентном центру, управо захваљујући таквом ставу и договору. Уз то, Клинички центар је универзитетска клиника, сада сам ушао и у наставу на Медицинском факултету, то ми је велики подстрек за даље напредовање, школовање нових генерација“, каже доктор Славиша Загорац.
Овај специјалиста ортопедије са трауматологијом школовао се у Србији и Немачкој, где је неко време и радио, али је одлучио да своје знање примењује искључиво у нашој земљи, а од недавно га преноси и новим генерацијама. На питање зашто није остао тамо где су бољи услови, Загорац каже да није злато све што сја.
„Кад увече дођете са те клинике у иностранству, имате главобоље и нисте опуштени, под стресом сте из разних разлога, то није то. Вратио сам се овде и засновао породицу, имам троје деце, нормалне услове за живот. Ако се моја деца смеју, ако су срећна и ја с њима задовољан, ваљда је то то, невезано од новца и услова. И овде се ради на бољим условима, не можемо да одемо и да из неке тамо земље говоримо како је Србија лоша. Колико год може, човек овде треба да проналази позитивне ствари, да све гура позитивном емоцијом. Ипак је ово наша земља“, каже овај млади стручњак.
Додаје да је, без обзира на одлазак стручњака из земље, на Ортопедској клиници Ургентног центра у Београду последњих година тренд пријема великог броја младих лекара који су расположени да дају све од себе за добробит пацијената. Доктор Загорац каже да је то заслуга Министарства здравља и установе у којој ради, да упоредо са новим дијагностичким апаратима пристижу и нови људи.
Иако је спинална хирургија у последњих двадесет година доживела процват, наш саговорник каже да се људи и даље плаше операције кичме, јер би могли да остану непокретни, али да за то нема разлога.
„Све операције радим са микроскопом, могућност грешке је минимална. Досад, хвала Богу, нисам имао случај да је пацијент због погрешног потеза остао одузет. Та предрасуда се полако разбија, у данашње време трпети бол у кичми је казна, нема потребе за тим“, каже овај хирург.
На крају разговора за Спутњик додаје да је кључ за болове у кичми, посебно у доњем делу леђа, у заборављеној физичкој активности, посебно најмлађих, који не трче, не знају како је ходати босоног или попети се на дрво.
„Има једна изрека која каже 85 одсто људи у свету има бол у кичми, а осталих 15 нема компјутер“, каже доктор Загорац.
