Може ли међународна политичка и интелектуална елита да „обори“ косовску независност — поставило се као једно од главних питања конференције.
Представници Италијанског комитета поднели су недавно влади и парламенту у Риму петицију грађана и интелектуалних и политичких кругова са захтевом да ова европска земља повуче признање Косова. Уколико би се то десило, то би била прва европска држава и чланица НАТО-а која би тако нешто урадила.
О томе какве су шансе за повољан расплет за Србију разговарали смо и са два члана италијанског Одбора за преиспитивање одлуке о признању Косова.
Стефано Павези, представник партије Лига, за Спутњик каже да се у Италији још чека да се о петицији са 6.000 потписа изјасне њихови парламентарци. Павезија смо подсетили и на чињеницу да је Италија имала техничку владу када је донела одлуку о признању Косова.
„Могуће је да се чак дође до поништења признања Косова, јер не само да је тада влада била техничка већ сада у Италији на власти имамо странку која је одувек била пријатељски настројена према Србима. Али, и ако не дође до поништавања одлуке о признању Косова, било би добро, а верујемо да ће до тога доћи, да парламент поново размотри ту одлуку, како бисмо видели какве фракције постоје и које је коме наклоњен. Тако бисмо имали наду и за неки будући корак“, рекао је Павези.
Италијански историчар Стефано Бонилаури, такође члан овог тима, сматра да тренутно сама Италија није толико јака изнедри такву одлуку, али подсећа да се у Европи спремају избори, па сматра да би, када би и на том нивоу дошло до промена, Италија била много јача и спремнија да такву одлуку донесе.
„Италијанска јавност је слабо упозната са реалном ситуацијом на Косову и Метохији и како Срби тамо живе. Чак се ни не зна да су италијански војници још присутни на Косову“, рекао је он.
Павези сматра и да су овакви разговори Београда и Приштине које води Брисел сада непотребни, али да Европа, као и Русија и Америка, морају да буду укључене у њих, јер у супротном неће бити резултата. Важно је, сматра он, осмислити неки нови формат.
Сергеј Гаврилов, председник одбора руске Думе, осврнуо се на двоструке стандарде у међународним односима и у европском јавном мњењу са којима се и сама Русија суочава.
„За малену Србију, супротстављање тим двојним стандардима много је теже и много скупље. Европа је донела одлуку о признању Косова као државе и тако га учинила равноправним актером“, подсетио је он.
Андерј Гетманов из Интернационалне партије Русије и члан нове иницијативе „Европрогрес“, уверен је да овакви модели комуникације, као што је конференција у Београду, могу да међусобно повежу снаге у Европи које имају слично мишљење о Косову.
„Треба што више говорити о овој теми да бисмо на тај начин привукли пажњу што би можда довело и до промене перцепције. Организација коју водим има за циљ да уједини многе организације у Европи чији је глас сада слаб, како би се тај глас појачао и дао конкретан резултат. Косово и Метохија је европски проблем и наравно да нам је програму“, навео је он.
На листи држава у којима постоје иницијативе ка владама да преиспитају признања Косова нашла се и Словенија, тачније, народни посланик те државе Јани Ивануша, потпредседник Словеначке националне странке. Он је дао пуну подршку територијалној целовитости Србије и упоредио проблеме које има Словенија са Пиранским заливом са случајем КиМ, залажући се за јачање српско-словеначке сарадње.
„Словеначка национална странка покренула је сличну иницијативу у словеначком парламенту по угледу на колеге из Италије. Очекујемо да, ако не буде усвојена, онда бар буде уврштена на дневни ред, да се о њој разговара, што ће, верујем, дати неки допринос и натерати неке људе на размишљање“, рекао је он за Спутњик.
Писмо подршке конференцији упутили су представници сличне иницијативе у Чешкој, предвођени послаником Јарославом Фолдином и редитељем Вацлавом Дворжаком, у којем је поручено да је чешка јавност све више упозната са истином о дешавањима на КиМ и неправди која је нанета Србији и Србима.
Учесник конференције био је и др Александар Раковић, који је навео да је албанска нација конструкт Беча и Будимпеште с краја 19. века и да до данас није изграђена у потпуности, јер је главни идентитетски конструкт нетрпељивост према Словенима.
Саветник српског члана Председништва БиХ, др Срђан Перишић, указао је на паралелу сарадње са европским суверенистичким снагама, које Република Српска и Милорад Додик развијају већ дужи низ година.
„Примат ових снага је одговор на глобалистичко потирање националних држава и суверенитета“, додао је др Перишић.
На конференцији су, поред осталих, учешће узели и стручњак за међународно право, адвокат Горан Петронијевић, представник Срба у Италији Дејан Кусало и магистар права Данијел Игрец. Конференцији су присуствовали представници амбасада Сирије, Русије и Азербејџана.
У име „Заветника“ обратила се Милица Ђурђевић Стаменковски, која је истакла да су Косово и Метохија духовна кичма Европе и део светске културне баштине.
