Као један од разлога победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД наводи се и то да је он на америчку политичку сцену унео нову динамику — био је ново лице за којим је америчка јавност одавно жудела.
Све мање идеолошке разлике између републиканаца и демократа, две највеће ривалске политичке групе у Америци, смена једних те истих ликова на различитим функцијама, као и зависност америчких политичара од донација великих корпорација наводно су довеле до замора и одијума америчког гласачког тела према мејнстрим политичарима.
То заиста и јесте био један од адута Доналда Трампа на председничким изборима 2016. године. Међутим, како време лагано истиче и приближавају се нови председнички избори, у новембру 2020. године, велики број значајних политичара из Демократске странке најавио је да ће ући у трку за председничку кандидатуру.
Међу њима се издваја једно ново лице — тексашанин Роберт Бето Орурк, који је у жижу јавности доспео новембра прошле године када је за длаку изгубио (за свега три одсто) изборе за Сенат од републиканског ветерана и Трамповог изазивача Теда Круза.
Орурк се прикључио већ великој гужви претендената за демократску номинацију —он је 15. претендент, каже некадашњи дописник листа Политика из САД Милан Мишић.
„Оно што га чини атрактивним, прво, јесу његове године, 46, друго, његова реторика и његова харизма, које умногоме подсећају на Барака Обаму. Такође, он подсећа на Кенедија. Оно што је била посебност његове кампање у борби против Теда Круза јесте одбацивање корпоративних донација. Дакле, није желео да има никаква посла са такозваним политичким акционим комитетима, који су посредници између корпорација и политичких кандидата. Очигледно је да је ту формулу решио да испроба и овог пута“, каже Мишић.
За 24 сата, Орурк је успео да сакупи 6,1 милион долара донација од малих донатора.
За две године, колико је трајала његова кампања против Круза, Орурк је обишао сваки кутак Тексаса, у којем демократе лоше стоје (Тексас је на политичкој мапи САД означен црвеном бојом, као држава коју у својим рукама држе републиканци, за разлику од плавих држава у којима Демократска странка има апсолутну већину).
Упркос томе, Орурк је обишао целу државу, укључујући и руралне крајеве Тексаса, у којима су републиканци неприкосновени. То му је омогућило велику видљивост на медијској сцени.
Иако губитник, у америчкој јавности постао је победник јер је за длаку изгубио изборе, а осим тога, политички програм који је изложио, начин на који је сакупио новац од донатора, динамика коју је показао учинили су да постане један од најпопуларнијих политичара у САД.
Иако се испрва нећкао, правдајући се да ће направити паузу у политичком деловању како би се посветио деци (има их троје), Орурк је почетком ове године учинио прве кораке ка захтеву за демократску номинацију.
Прво је обишао неколико савезних држава, међу којима Нови Мексико и Канзас, да би, како је рекао у фебруару у интервјуу Опри Винфри, разговарао са грађанима.
Истог месеца у свом родном граду Ел Пасу, који се налази на граници са Мексиком, организовао је демократски контрамитинг у исто време када је Доналд Трамп неколико стотина метара даље окупио своје присталице које су захтевале новац за изградњу зида према америчком јужном суседу.
„У Ел Пасу смо сигурни, зато што се једни према другима односимо са достојанством и поштовањем. То је начин на који осигуравамо безбедност за наше заједнице и нашу земљу“, рекао је Орурк током „Марша за истину“, како је названо окупљање демократских присталица.
„Ми знамо да зидови не чувају животе. Зидови их окончавају.“
„Марш за истину“ учинио је од Орурка, у чијој биографији стоји и да је током студија био вођа панк бенда, препознатљиву фигуру широм Америке и он је 14. марта, у видео-снимку на којем се појавио заједно са супругом, најавио намеру да се укључи у трку за председничку номинацију Демократске странке.
Први корак који је учинио је одлазак у Ајову, где ће разговарати са грађанима и помоћи кандидатуру демократског кандидата Ерика Гиденса за Сенат 19. марта. Након тога обићи ће неколико држава Средњег Запада, до сада тврдог Трамповог упоришта, а у Ел Пасо ће се вратити крајем марта и на митингу 30. марта ће и званично ући у трку за председничког кандидата.
Да ли ће Бето успети да освоји председничку номинацију зависи, према Мишићевом мишљењу, од тога хоће ли се бивши потпредседник Џо Бајден прикључити трци, а за сада је, према испитивањима јавног мнења, фаворит за демократску председничку номинацију самозвани социјалиста Берни Сандерс, који је изгубио прошлу номинацију од Хилари Клинтон.
„Оно што се ових дана догађа су медијски покушаји да се Орурку пронађе неки костур у орману, па је тако ископано да је својевремено возио у алкохолисаном стању. Да ли ће тога још бити, видећемо. У сваком случају, председнички маратон, који је почео још пре неколико месеци, са његовим уласком свакако постаје занимљивији“, сматра Мишић.
Трамп је на Бетову најаву за председничку номинацију реаговао лаконски. За њега је Орурк само младић који осим великог имена иза себе нема ништа друго.
У политици актуелног америчког председника евентуална Оруркова кандидатура неће много шта променити, сматра Мишић, јер Трампова преокупација је да задржи своју гласачку базу у којој, за сада, и даље ужива велико поверење.
„Оно што се, међутим, мења, то је да се у појединим државама које су кључне ситуација мења у односу на ону из 2016. године и на ситуацију која је била током кампање, с обзиром да Трамп није успео да оствари ниједно од својих великих обећања“, објашњава Мишић.
Према његовом мишљењу, Орурк ће у кампањи заступати исту политику коју је заступао и током кампање против Круза.
„Има неколико стратешких праваца. Један од њих је настојање да се премости раскол који последњих година постоји у америчком друштву — раскол између демократа и републиканаца, раскол између оних који живе од капитала и оних који живе од рада… Наравно, велика тема су и мигранти и видећемо како ће се ствари развијати“, закључује Мишић.
Према мишљењу новинарке америчког Националног јавног радија Џесике Тејлор, Орурк има потенцијал да заузме место међу демократским претендентима.
„Добио је извесну подршку од прогресивног крила странке, али подржавају га и центристи и они који подржавају обе странке како кад, као и они који су осетљиви на било какво етикетирање. Он има ново, младо лице, за којим Демократска странка жуди“, сматра она.
Оно што је извесно јесте да је Орурка до сада пратила срећа у политици. Из одборничких клупа градске управе Ел Паса, пре седам година, на изборима за демократског кандидата за Представнички дом победио је осмоструког конгресмена Силвестера Рејеса. И изборе за Сенат против Теда Круза, како смо видели, које је изгубио, претворио је у моралну победу. Сада је очигледно одлучио да игра на све или ништа, јер после неуспеле кандидатуре за председника остаће му мало политичког простора.
