На питање зашто се десио погром 2004. године ако Кфор гарантује безбедност, Столтенберг је одговорио да је Кфор ту да штити и Србе и да ће бити активни, ако је потребно и подсетио да имају велика овлашћења од Уједињених нација, додајући да ће се трудити да имају велики број оружаних снага које ће остати тамо.
Говорећи о НАТО бомбардовању 1999. године, Столтенберг је оценио да је „задатак био да се прекине рат и хуманитарна катастрофа, а истовремено да се спрече губици живота цивила“ и додао како „не тражи од Срба да забораве оно што се десило 1999. године“ али да „жели да Србија и НАТО сарађују“.
Столтенберг је рекао да је мисија из 1999. године болно питање, али исти је случај са свим другим ратовима у Европи и додао како су се земље које су се бориле биле у стању да иду у будућност.
Подсетио је да је прошле године са председником Александром Вучићем посматрао заједничку вежбу на тему како се изборити са природним катастрофама и додао: „Ми сада радимо заједно и помажемо да се уништи опасна муниција у Ираку“.
„Србија је истакла да не жели да буде чланица НАТО-а, и ми поштујемо да сама одлучује о својој будућности. Ви треба да одлучите. Имамо одличне партнере који су одлучили да буду неутрални, као што су Шведска, Финска или Аустрија“, рекао је Столтенберг.
Он је оценио да је Европа пуна земаља које имају компликовану прошлост и које су међусобно ратовале као што су Норвежани и Швеђани а сада су најбољи пријатељи као и Немачка и Француска и додао да је „важно да не заборавимо историју, али је важно да гледамо у будућност и кроз ту сарадњу да заједно напредујемо“.
Коментаришући декларацију о Косову из Русије, Столтенберг је рекао да НАТО не жели конфронтацију са Русијом „и не жели нови хладни рат, већ дијалог“, а резолуција је, каже, део уобичајених порука које долазе из Русије.
„Заборавља се на хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији коју смо ми преко годину дана покушавали да прекинемо дипломатским путем, али насиље се наставило, и зато смо морали да прекинемо то убијање“, рекао је Столтенберг.
Он је оценио да НАТО од тада све време ради са Србијом како бисмо оснажили своје партнерство и сарадњу, као и да би помогли српским заједницама на Косову.
„Мислим да многи савезници НАТО-а врло блиско сарађују са Србијом. Инвестирају у различите пројекте и компаније у Србији. Савезници НАТО-а и ЕУ инвестирају заједно са Србијом тако да мислим да постоји велики потенцијал за то да се ради још више тога заједно, и ако сте у стању да погледате у будућност и видите потенцијал… Многе европске земље су управо то успеле да ураде. Нису заборавиле прошлост, већ су је превазишле“, рекао је Столтенберг.
Он је рекао да никад не би погурао Србију да донесе одлуку око прикључења НАТО-у, а као предност прикључења наводи да НАТО те земље штити.
„Али такође долази до промоције економског просперитета због стабилности и безбедности које су предуслов за то. Видели смо на примеру Црне Горе која је чланица од 2017. године да су се инвестиције чланица НАТО-а удвостручиле у међувремену“, рекао је Столтенберг и додао да постоји велики потенцијал сарадње са Србијом.
Као најбитније теме годишњег извештаја НАТО-а, генерални секретар Јенс Столтенберг навео је изазове тероризма и нестабилности апострофирајући и Русију, „која је користила силу против Украјине и Грузије“, и додао како су то све питања на која морамо да реагујемо, и то на дефанзиван, одбрамбени начин. „НАТО је одбрамбени савез, ми не желимо да провоцирамо конфликте, ми желимо да их спречавамо“, закључио је Столтенберг.
