Андреј Казанцев, директор Центра за истраживање проблема Централне Азије и Авганистана у оквиру Московског државног универзитета за међународне односе, за Спутњик сумира учинак Нурсултана Назарбајева на месту председника Казахстана.
„Ради се о грандиозним променама. На првом месту, то се види по животном стандарду. У тренутку када је Казахстан постао независна држава, то није била једна од развијенијјих република. Сада по БДП-у, он се налази на другом месту у односу на остале постсовјетске републике, ако не узимамо у обзир Балтичке земље. Што се тиче политике, Казахстан је озбиљно ојачао своје позиције на међународној сцени. Држава спроводи мирољубиву и умерену спољну политику, и то најпре захваљујући Назарбајеву. Не заборавимо да је он и искусни дипломата, увек је одржавао добре односе са Русијом, са Кином, али истовремено и са западним државама“, истиче Казанцев.
Руски стручњак наглашава да је Назарбајев добронамерно искористио свој утицај и ауторитет када је требало преузети улогу посредника у напетим моментима у односима Русије и САД. Такође, подсећа наш саговорник, што се тиче проблема у Сирији, Казахстан је одиграо значајну улогу посредника, баш као и у време захлађивања односа на релацији Анкара–Москва, након што су турске снаге обориле руски војни авион.
Геворг Мирзајан, предавач на Катедри за политикологију Финансијског универзитета, објашњава за Спутњик кораке Назарбајева.
„Назарбајев је својим поступком потврдио да је један од најмудријих политичара на постсовјетскм простору. То што је урадио Назарбајев показује да он не мисли само о себи, већ и о добробити своје земље. Назарбајев је својим поступком омогућио контролисани пренос власти. Дакле, није дочекао да га износе или избацују наглавачке. Власт се може полако и постепено предати као што је то био случај у Узбекистану, а може доћи и до грађанских конфликата. Да не би дошло до тензија у друштву, Назарбајев је дао оставку“, истиче Мирзајан.
Сада већ бивши председник Казахстана Нурсултан Назарбајев родио се 1940. године у селу Чемоглан у близини града Алмата. Од ране младости радио у Карагандинском металуршком комбинату и паралелно био истакнути партијски делатник.
Озбиљан политички ангажман почиње 1989. године када Назарбајев постаје први секретар ЦК Комунистичке партије Казахстана. На тој функцији је био 1991. Након првих општенародних избора одржаних 1. децембра 1991. године, Назарбајев постаје председник Казахстана. На ванредним изборима, одржаним 26. априла 2015. године, Нурсултан Назарбајев је изабран пети пут на место председника државе, освојивши 97 одсто гласова бирача.
Назарбајев, који је данас објавио да се повлачи са места председника државе, налази се на челу партије „Нур Отан“, а такође је и председник Савета безбедности републике Казахстан, и ове функције ће задржати. Осим тога, Назарбајев се налази на челу Скупштине народа Казахстана и Светске асоцијације Казахстанаца, Савета иностраних инвеститора и Вишег управног савета Универзитета „Назарбајев“.
Бивши казахстански председник је доктор економских наука, академик Националне академије наука Републике Казахстан, почасни професор и доктор на многим иностраним и домаћим универзитетима. Назарбајев је аутор неколико књига. Награђен је многобројним совјетским, казахстанским и иностраним орденима и медаљама.
Ожењен је и има три кћерке. Супруга Сара Назарбајева је 1992. године основала Међународни дечији хуманитарни фонд „Бобек“, а од 1994. године се налази на челу фонда „СОС- дечја села Казахстана“.
На месту вршиоца дужности председника ће до избора бити председник Сената Касим Жомар Токајев. Вршилац дужности председника Токајев је истакао да је ауторитет Назарбајева како у самом Казахстану, тако и на међународној сцени висок, и да ће последњу реч поводом политичких питања и даље давати досадашњи председник. „Он је био и остаће лидер нације“, истакао је Токајев. Назарбајева, према речима новог вршиоца дужности председника земље, веома цене на међународној сцени, а грађани Казахстана га масовно подржавају.
