„Верујем да је публика која нас је пратила протеклих 15 година уочила да смо у дизајном и визуелном идентитету фестивала другачији у поређењу с претходним годинама. Верујем да смо порасли, да смо већ на таквом нивоу да не морамо да цртамо балетске играче да би људи схватили да је реч о уметничкој игри. Имамо једну малу ’бочицу с емоцијама‘, 16 милилитара тог драгоценог концентрата за 16 година фестивала. Управо је то оно што нам игра остави, јер је то најапстрактнија и најетеричнија форма. Можемо се спорити шта је ко доживео и видео током представе, али је сигурно да су остале емоције“, каже у разговору за Спутњик директор и оснивач фестивала Аја Јунг.
Уочи званичног отварања фестивала, вечерас ће у Сава центру бити изведена представа Сидија Ларбија Шеркаујиа, једног од најинтригантнијих савремених кореографа и актуелног директора Краљевског фламанског балета. Његова трупа „Истмен“ из Антверпена извешће дело „Фрактус В“, инспирисано текстовима америчког лингвисте и политичког филозофа Ноама Чомског. Дело се бави питањем како појединац може да се заштити од политичке и друштвене пропаганде.
„Последњих година игра и покрет су захваљујући спретном рукопису нових кореографа постали изузетно речити и понекад умеју да буду и убојитији од драмског театра, када је реч о темама које се односе на савремени тренутак“, истиче Аја Јунг.
Сиди Ларби Шеркауи на сцени уједињује уметнике разних нација, а сваки од њих носи терет својих личних искустава, простора с којег је потекао и друштва и културе у којима је одрастао.
Званично отварање Београдског фестивала игре заказано је за 24. март у Сава центру. Пред београдском публиком поново ће наступити Холандски театар из Хага, који ће извести кореографски триптих, састављен од комада Пола Лајтфута, Сола Леона и Марка Гекеа.
„Ово је шести долазак ове трупе у Београд. Неки је сматрају чак и најбољом светском трупом. Она ужива невероватну подршку холандске краљице Беатрисе, а у њој су радили неки од најбољих кореографа који исписују савремену историју игре и театра, од Јиржија Килијана, до Пола Лајтфута и његове сараднице и сапутнице Сол Леон. У протеклих неколико сезона направили су репертоарски искорак и све више се баве актуелним глобалним темама важним за савремено друштво“, истиче Аја Јунг.
Наша саговорница истиче да Београдски фестивал игре настоји да прикаже публици велике продукције и важне светске кореографе, али и да промовише младе ауторе.
„Доводимо у Београд чувеног израелског кореографа Охада Нахарина и његову трупу ’Батшева‘ из Тел Авива, као једну од највећих атракција овог Београдског фестивала игре. Ту је и Јакопо Годани с Дрезден-Франкфурт компанијом, већ познат београдској публици по неким ранијим гостовањима, а пре свега по феноменалном перформансу поводом отварања Музеја савремене уметности“, истиче Аја Јунг.
Током фестивала ће наступити и популарни млади аутори попут Даде Масило из Јоханесбурга, која ће извести своју верзију „Жизеле“ и Еун Миан из Сеула, уметнице која је осмислила представу о уметности у суседној Северној Кореји.
„Еун Миан је као туристкиња одлазила у Северну Кореју и успела да мобилним телефоном сними велике перформансе и слетове у тој земљи, те да на један симпатичан начин пренесе слику о уметности у тој земљи, о којој готово ништа не знамо. У њеној представи можемо да видимо како све то изгледа, какви су костими, како се игра, како сви морају да имају исти осмех, боју очију, поглед, како ништа не сме да одудара“, објашњава Аја Јунг.
Међу младим уметницима који ће наступити на фестивалу је и Алекс Серано из Барселоне који, према речима Аје Јунг, веома успешно комбинује могућности физичког театра и озбиљне теме.
„Његову трупу зову ’луткарима дигиталног доба‘. То је представа ’Птичица‘, која ће се играти у Позоришту на Теразијама у два термина. Реч је о инспирацији Хичкоковим филмом ’Птице‘, а тема представе су миграције и мигранти данас. Алекс Серано свима нама поставља питање како је могуће оградити људе, ако већ птице не можемо да оградимо и ако се оне селе“, истиче Аја Јунг.
У Београдском драмском позоришту 26. марта ће бити изведен кореографски колаж „Без игре нема раја“ уметника Переа Фауре из Барселоне. То је, наводи наша саговорница, духовита кратка историја балета и савремене уметничке игре, грађена кроз препознатљиве секвенце, од степовања из мјузикла „Певање на киши“, преко диско плеса из филма „Грозница суботње вечери“, до савременог покрета трупе Росас или балетске минијатуре „Смрт лабуда“ Камија Сен Санса.
За последњи наступ балетске звезде Ерика Готјеа, који се након актуелне међународне турнеје повлачи са сцене, креиран је комад који потписује угледни кореограф Ицик Галили. Представа под називом „Поклон“, која ће бити изведена 28. марта у Театру-опери „Мадленијанум“, креће се између два животна екстрема — благослова и проклетства. Наслов представе крије игру речи, јер енглеска реч „гифт“ значи и „поклон“ и „таленат“, док је на немачком језику њено значење „отров“.
„Савремена уметност свакако мора да одсликава савремени тренутак. Немогуће је да аутори остану изван друштвеног оквира и све је више оних који иду у том правцу. Има, наравно, и представа које славе лепоту и естетику, оно што је игра од искона. Међу њима је америчка трупа ’Бале Икс‘ из Филаделфије с три комада која славе игру, уживање у лепим људским телима и техници покрета, без жеље за отварањем дубоких тема“, наводи Аја Јунг.
