Први пут је ова вежба била под велом борбе против тероризма, да би ова која је у току наводно била усмерена на реаговање у брдско-планинским условима.
Ко је и зашто дозволио улазак стране армије на, по међународном праву и Резолуцији 1244, територију Србије?
Љубан Каран, бивши официр КОС-а у пензији, за Спутњик каже да је то вид провокације који није могао да се деси без одобрења, пре свега НАТО-а. Он подсећа да је Албанија чланица тог војног савеза, али наглашава и да ово нису вежбе под заставом НАТО-а, већ под националним заставама.
„Без сагласности Кфора и НАТО-а албанска војска није могла да дође на територију Косова. Дакле, они су морали да дају сагласност те врсте. Они нас у ствари навикавају на присуство албанске војске на Косову. Овај пут то може да буде под маском споредних војних вежби. Само извођење не мора бити директна опасност по Србију, али опасност је у томе што нас навикавају на албанску војску на Косову, да бисмо ми то прихватили као нешто нормално“, сматра наш саговорник.
Каран подсећа да иако према Резолуцији 1244 одређени број припадника српске полиције и војске може под управом Кфора да буде легално присутан на Косову и Метохији, то се не дешава, јер то Приштина не дозвољава. У том контексту, он ово види као двоструке аршине које стране силе спроводе на Косову.
„Према Резолуцији 1244 Космет је српска територија, а ово што они раде, јесте чиста провокација коју је врло тешко издржати. То је провокација до те мере да вам страна војска, која је још притом непријатељска и која нам не жели добро, улази на Космет као да је то стварно њихова територија, као што планирају да то заокруже у оквиру неке њихове ’велике Албаније‘. Тако да није толико проблем што они то раде, већ што међународни фактори који би то требало да забране, осуде и спрече, на све то ћуте. На Западу се то све посматра као нормална вежба која нема везе са албанским аспирацијама. То није тачно“, наводи он.
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, овај чин Албаније види као преседан у међународним односима на европском простору.
„Наиме, тај сâм акт јесте повреда Устава и суверенитета Републике Србије и мислим да органи Србије треба да реагују и да искажу свој став и према међународним институцијама, и Уједињеним нацијама, и према Кфору, и самој Албанији. Овакав поступак без одобрења Београда је неразуман, а посебно без одобрење Кфора, јер је у супротности са Резолуцијом 1244“, напомиње наш саговорник.
Професор Ковач каже да што се тиче безбедносног и политичког аспекта, сâм приступ албанске војске на територији Косова и Метохије јесте симболичан, али и опасан.
„На тај начин Албанија директно пред међународном јавношћу исказује своје претензије и у спољнополитчкој димензији се понаша као да је то део њене будуће државне територије. То је та концептуална идеја о припајању Косова после решавања његовог статуса у ту јединствену албанску државу у животу“, напомиње др Ковач.
Он подсећа да су Албанија и Косово најавили интеграције на више нивоа јавно и у крајњем случају он сматра да ми треба код великих сила да тражимо да се искаже адекватан став, јер је суверенитет Србије повређен.
Другим речима, нема ниједног разлога да албанска војска буде на Косову осим ако није окупаторска, а ови потези Албанијe су малтене на граници са незваничном објавом рата Србији.
