Потписивању споразума у Руском дому у Београду присуствовали су шеф агенције „Росотрудничество“ Елеонора Митрофанова, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, заменик представника за спољне црквене везе Московске патријаршије Николај Балашов и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
Овим крунишемо нашу досадашњу историју и културу, која је у много чему била, јесте и остаје заједничка, поручио је поглавар СПЦ. Када се заврши Храм Светог Саве, он ће бити и руски и српски храм на славу православља, а највећи православни храм осликан мозаиком, рекао је Иринеј.
Он је подсетио да је руски председник Владимир Путин, када је први пут дошао у Храм и видео да је огроман, упитао ко ће то да украси. "Одговорио сам му: уз Божју помоћ — ми, али надамо се и вашој помоћи. „Будет“, узвратио је Путин, и то „будет“ се полако остварује", испричао је патријарх.
Захваливши се компанији „Гаспромњефт“, али и патријарху Иринеју и Српској цркви, Елеонора Митрофанова је рекла да Храм Светог Саве има огроман значај за читав православни свет, али да је и симболична чињеница да се споразум пописује уочи 20. годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије.
„Управо то што се сећамо ових догађаја тера нас да се са одговорношћу односимо према питањима очувања традиције“, приметила је Митрофанова.
Она је касније, у изјави новинарима, прецизирала да споразумом предвиђено издвајање суме од шест милиона евра.
Протојереј Балашов, који је пренео поздраве руског патријарха Кирила, такође је подсетио на трагично бомбардовање Београда.
„Незаконита агресија против суверене државе у центру Европе донела је ужасне последице и однела многе животе, а и даље их односи“, рекао је Балашов и додао да су се тада „светске силе зла обрушиле на српски народ, који је храбро бранио своје право на живот и право да живи у земљи својих предака“.
РПЦ је тих страшних дана била срцем и душом уз српски народ, рекао је Балашов и подсетио да је током бомбардовања, у априлу 1999. покојни патријарх Алексиј Други боравио у Београду.
Никола Селаковић, који је и члан комисије за пријем радова на Храму Светог Саве, назвао је руско-српску сарадњу на његовом украшавању „братским подвигом заједничке градње у временима кад су други рушили“.
Додао је да је потписивање споразума историјско јер је продужетак помоћи коју је обећао председник Путин, али и да је Србија одлучила да помогне радове у Храму.
„Уверен сам да ћемо у скором времену са обојицом председника и обојицом патријарха присуствовати освећењу Храма и да ће тада сви који нису веровали у речи Фјодора Достојевског да ће лепота спасити свет бити свесни тога када закораче у Храм Светог Саве, који ће заблистати мозаицима, делом уметника Николаја Мухина“, рекао је Селаковић.
Наставак радова на храму је, према његовим речима, потврда блискости и узвишеног пријатељства Србије и Русије, српског и руског народа, а који су у овом моменту на историјском врхунцу. Када Храм буде завршен, постаће можда и највећа потврда православног идентитета Србије и Београда, „место братске љубави, молитве, помирења и мира“, уверен је овај званичник.
Рок за завршетак радова
Никола Селаковић очекује да ће радови на Храму бити у потпуности завршени у току следеће године.
Прецизирајући у изјави за Спутњик шта је тачно предвиђено да се ради, након потписивања данашњег споразума, генерални секретар председника Србије је рекао да ће се завршавати украшавање мозаиком олтарског дела храма и једног дела централног наоса у техници мозаика, као што је започето и са радовима у куполи.
Површина која ће бити рађена из ове донације је око 2.000 квадратних метара, прецизирао је Селаковић, који је координатор споровођења радова од стране државе. Он је изразио уверење да ће уз помоћ Руске Федерације, али и, како је приметио, „озбиљно велику“ помоћ Владе и председника Србије, у току следеће године бити завршен највећи део радова не само на украшавању храма мозаиком, већ и на изради иконостаса, патоса, свих пратећих радова који се тичу грејних инсталација, осветљења, озвучења Храма.
Додао је да у истом року очекује завршетак улазних врата на Храму и преосталих радова у каменој пластици.
„До јесени ове године ћемо завршити највећи део мозаика који се тиче поткуполног простора, олтара и носећих пилона“, рекао је Селаковић.
