Аустријски публициста Ханес Хофбауер је рекао да је бомбардовање СРЈ било јасно кршење међународног права.
„Није постојало одобрење УН за ову акцију, и то је имало трајне последице по међународно право, јер је оно изгубило на значају. Уместо тога, подигнут је значај људских права која се могу интерпретирати на разне начине, а то је урађено и у овом случају“, објаснио је Хофбауер у изјави Танјугу.
Он је казао да је за њега био шок када је марта 1999. НАТО напао СРЈ.
„Као човек који се бори за мир, и послератно дете, схватио сам да је тај рат прекинуо мирнодопско доба у Европи. За мене је до тада Европа била место мира. Одједном је НАТО бомбардовао у Европи, иако тај рат није дошао одједном. Наиме, већ дуго је Запад радио на дезинтеграцији Југославије“, рекао је Хофбауер.
Он је навео да су то били разлози што је изашао на улице да се бори против НАТО агресије и да је позивао људе да подигну свој глас против овог злочина.
Што се аустријске владе тиче, каже да је имала лак посао, јер није била чланица НАТО-а, па тако није морала да шаље војску, али се није ни изјаснила против НАТО бомбардовања.
„Само је пар бивших политичара било јавно против рата, али влада се није изјаснила против. Такође је изасланик ЕУ за Косово био Аустријанац, а из круга у којем је био изазван је рат“, нагласио је Хофбауер.
Према његовим речима, најгора последица овог злочина је што су пре свега САД бомбардовале Србију осиромашеним уранијумом и тиме загадиле један прелепи регион за многе генерације које долазе.
И историчар Курт Грич сматра да је НАТО бомбардовање бивше СРЈ нанело велику штету међународном праву.
„Напад је био образложен хуманитарном интервенцијом, што никако није био случај. Чињенице су показале да је могло да се нађе решење преко УН, али НАТО је имао друге интересе“, рекао је он.
Грич је на скупу указао на кампању која се водила у медијима немачког говорног простора, којима је правдан овај рат, стварајући утисак да се ради о хуманитарној интервенцији.
„Није био хуманитарни рат већ агресија, и то се знало, па се ишло на то да се медијски прикаже као хуманитарна интервенција“, објаснио је он.
У томе, како је казао, пуштане су само изјаве интелектуалаца који су подржавали ову интервенцију, иако је већи број интелектуалаца на овом простору био против рата.
Публициста Вилхелм Лангталер, који је од првог дана бомбардовања био уз Србе који су на улицама Беча протестовали 78 дана, каже да није задовољан реакцијом аустријске владе јер она ниједном није признала одговорност за овај напад.
Истакао је да, иако званичан Беч стално говори о помагању Србији у развоју, она чини супротно, а најбољи пример је „Хипо алпе адрија банка“, која је то доказала.
„То је пример политике коју стварно води Аустрија на простору бивше Југославије“, рекао је Лангталер.
Он је казао да становништво Аустрије није било нити је и даље заинтересовано за догађаје пре 20 година, као ни за позадину свега тога.
Лангталер је истакао да је лоше што се у јавном мњењу готово ништа није променило, али је указао да је то последица тога што су медији лажима исконструисали став који је преузело становништво.
„Сматрам својим задатком да се супротсавимо том наративу и покажемо да је оно што је урађено било супротно међународном праву“, казао је Лангталер.
Један од организатора сећања на жртве НАТО агресије, аустријски политичар Давид Штокингер, који је члан Аустријско-српског покрета солидарности, подсетио је да су се противници НАТО агресије окупили да се присете кршења међународног права пре 20 година и агресије на Југославију, како би именовали праве злочинце и кривце.
„Аустрија је имала негативну улогу. Преговоре у Рамбујеу водиле су аустријске дипломате, а видело се да то нису били преговори већ диктат СРЈ. Тај споразум, који је понуђен, не би потписао нити један политичар ниједне земље у свету“, објаснио је он.
Штокингер је казао да се од почетка ишло на војну интервенцију и стајање Запада на страну Албанаца са циљем наметања решења против Београда, односно стварања чињеничног стања.
„Овај рат је био први у прављењу новог светског поретка и вођен је против једне земље која није желела да се повинује глобалној хегемонији“, оценио је он.
Истакао је да је преостало сада да се сећамо жртава и нада да заједничком борбом можемо остварити бољи свет и мир.
У просторијама Савеза синдиката Аустрије (ОеГБ), где је одржан дводневни скуп, који је почео синоћ пројекцијом филма „Тежина ланаца“ Бориса Малагурског, постављен је и „Зид плача“ у организацији СПКД „Просвјета“ из Беча, на коме су приказане фотографије рушевина и жртава НАТО бомбардовања СРЈ.
Бивши главни уредник НИН-а Слободан Рељић указао је да је СРЈ била суочена са нападом за који није постојала елементарна сагласност народа у име којих је НАТО водио ту војну интервенцију.
Супротно тврдњи НАТО-а да напад подржавају грађани земаља чланица, то није била чињеница, казао је он, додајући да Србија није била у сукобу са Западом, већ са западном олигархијом.
Разлози овог безумља, како је казао, нису никада објашњени на Западу, те је додао да је од Косова Запад подигао наводну државу на основама криминалних структура, која се и даље ослања на шверц хероина.
Осврнуо се и на аустријског вицеканцелара Хајнц-Кристијана Штрахеа, указујући да су он и његова странка у читавој хистерији 1999. били на страни правде, али када је дошао на власт, почео је да одлучује као некада Алојз Мок и покушао да криминални естаблишмент Приштине угура у Интерпол.
То показује да људи који су се супротставили НАТО бомбардовању када дођу на власт следе исту политику као они који су Европу увукли у ову опасну авантуру, констатовао је Рељић.
Публициста Герминал Цивиков указао је да је Хашки трибунал наставио рат који је започео НАТО-а.
„НАТО је од почетка рада стварао основе за оправдање разбијања Југославије“, објаснио је он, додајући да су НАТО и Хашки трибунал били партнери, што се посебно видело у суђењу Слободану Милошевићу.
