Када је реч о најпознатијим изумима који су повезани са Русијом, данас би се сви највероватније прво сетили „најславнијег тренутка руске космонаутике“, када је 1957. године СССР лансирао у Земљину орбиту први вештачки сателит, а затим и прву стално настањену свемирску истраживачку станицу „Мир“, пише АБЦ.
Само мали број људи би, поред овога, могао да наведе и друга научна открића Руса, иако их је било много у различитим областима, од физике до офталмологије, а већина њих се и данас користи.
На пример, у области хемије немогуће је заобићи научну делатност Дмитрија Мендељејева, творца периодног система хемијских елемената, табеле која је поставила темеље савремене хемије. У чланку се истиче да се ове године обележава 150 година од стварања периодног система.
Занимљиво је да је периодни систем Мендељејева 2016. године допуњен са два нова „руска“ елемента: атомски број 115 или московијум (Мс) и 118 или оганесон (Ог), који је назван по руском хемичару јерменског порекла Јурију Огансејану, који је био један од пионира у истраживању супертешких елемената, истиче шпански лист.
Данас се мало ко сећа руског научника Игора Сикорског, који је конструисао први хеликоптер и који је основао компанију „Сикорски еркрафт корпорејшн“ — светског лидера у пројектовању и производњи хеликоптера, напомиње се у чланку.
Прва верзија хеликоптера, који је конструисан 1910. године, била је веома проста. Он је имао крила и пропелер и могао је да се вине у небо. Сикорски је имао много нових идеја, али у то време није имао ни довољно новца нити подршку за реализацију већих пројеката, додаје АБЦ.
Након револуције он је емигрирао у САД, и тамо је уз помоћ композитора Сергеја Рахмањинова основао своју компанију, која и данас успешно послује.
Још један изум који је у 20. веку значајно променио живот свих Европљана је телевизор. Њега је осмислио руски инжењер Владимир Зворикин, а овај уређај је одмах доспео и у САД, где је 1923. године Зворикин регистровао патент за свој изум, пише аутор чланка.
Још један изум руских научника који је повезан са електричном енергијом је трансформатор. Овај уређај је у другој половини 19. века назван „системом за дробљење“ електричне енергије. Изумитељи трансформатора руски научници — електричар Јаблочков и физичар Усагин, подсећа АБЦ.
Осим тога, први синтетички каучук добијен је у Русији 1910. године по методи Сергеја Лебедева, а 1931. године у Лењинграду је почела да ради прва у свету фабрика за индустријску производњу синтетичке гуме.
„Дрвеће, несебични произвођач природног каучука, никада неће моћи довољно да захвали Лебедеву за њихово спасавање“, истиче аутор чланка.
Синтетички каучук данас се широко користи у аутомобилској индустрији, у производњи савремених авиона, бицикала, изолатора, медицинских материјала и друге технике, закључује шпански лист.