Ипак, једна од највећих мистерија везана је и за највећу скулптуру у својој врсти — Велику сфингу.
Како је ова грандиозна статуа митског бића са људском главом и телом лава остала без носа, питање је које мучи науку од момента од када је откривена, а инспирише писце романа, сценарија, стрипова па чак и цртаних филмова.
Једна од најраспрострањенијих легенди каже да су га одстрелили Наполеонови ратници током похода на Египат, али постоје слике које доказују да је Велика сфинга остала без носа пре Наполеона, преноси британски Експрес.
Међутим, кустос музеја у Бруклину Едвард Блајберг дошао је до открића које решава ову чувену египатску загонетку.
Као и многе његове колеге и претходници, и Блајберг је веровао да је сфинги нос одгризао зуб времена, пешчане олује или нека од сличних појава током дугих 4.000 година колико краси Гизу.
Међутим, након истраге, он је дошао до још једног разлога зашто су многе од скулптура оштећене тако да им баш нос недостаје.
Древни Египћани су представама са људским ликом приписивали велике и важне моћи. Веровали су да се суштина бога или богиње може уградити у слику, а код смртника да би дио покојне душе могао да насели скулптуру те особе.
Управо зато, вандализовање ових статуа, сматра он, имало је за циљ да деактивира снагу слике, односно, да се контретним иконоборством поремети или ослаби та моћ.
"Оштећени део тела више није у стању да обавља своју функцију. Без носа, статуа више не може да дише, односно уништавањем носа вандал заправо убија статуу и њену моћ", објаснио је он.
Тако на пример, ако су на статуи бога унуштене уши, то је значило да он не може да чује молитву.
Код статуа које су представе људи које богу приносе нешто, одсецане су леве руке којом се нуди нешто.
По истом принципу се може претпоставити и да су се пљачкаши гробница плашили да би покојник могао да се освети уколико статуа није осакаћена.
Пракса наношења штете представама са људским ликом датира још од почетка египатске историје, истакао је Блајберг.
"Током историје постојао је и велики страх међу фараонима да би њихове статуе могле да буду оштећене па су разним декретима прописивали оштре казне за свакога ко би се усудио да им науди. Он је додао да уништавање статуа тада нису чинили вандали.
"Овде није реч о вандалима који су безобзирно нападали и уништавали уметничка дјела. Њихова прецизност сугерише да су ова оштећења дело добро обучених мајстора" рекао је он.
Како би сачували своје скулптуре, Египћани су их смештали у гобнице или храмове.
"Радили су шта су могли, али то очигледно није било довољно" закључио је Блајберг.
