Пензионисани пуковник Војске Југославије Золтан Дани командовао је 3. дивизионом 250. ракетне бригаде Противваздушне одбране у време НАТО агресије, посаде која је проглашена Националним херојима.
Он за Спутњик објашњава да је радарски систем метарског опсега у ВС у саставу ракетног дивизиона и да је намењен за осматрање и откривање ваздушних циљева.
„Радари метарског опсега лакше откривају авионе стелт технологије, пустили смо га у дубину зоне уништења и када је био на 15 метара, издао сам наређење да ухвате циљ, а неколико тренутака касније и официру за вођење Муминовић Сенаду да стисне дугме за лансирање и ракета је полетела“, присећа се Золтан Дани.
Ф-117 је репутацију стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991, представљао је симбол моћи због савремене технологије, што му је омогућавало да буде „невидљив“ за све радарске системе, али се испоставило не и онима којима је руковала српска ПВО. Дани каже да је то била руска техника, ракетни систем Нева 125М који је у Југославију стигао почетком 1980, док је техника из 1960. године.
„Битно је било да је јединица успела да подеси сву технику да функционише, да се увежба и да поентира са обарањем Ф117“, рекао је Дани.
Оно што мало људи зна, јесте да ни посада 3. дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО те ноћи није била свесна величине свог успеха. Золтан Дани прича да су после поготка само желели што пре да искључе све уређаје, да их непријатељ не би погодио.
„Честитали само један другом свакако, био је баш добар осећај, као када голгетер постигне погодак на некој јако важној утакмици. Тек је ујутру из команде дошао официр који је донео наређење за премештање, честитао нам је, али и питао да ли знамо шта смо оборили. Ја сам рекао: ’Немам појма, неки циљ.‘ Тада нам је открио да је то био Ф117“, каже Дани.
Код Срба је овај догађај изазвао својеврсну инјекцију оптимизма и пркоса агресији. Тада је настала и слика мештана села Буђановци који су играли на крилима обореног авиона, али и реченица: „Извините, нисмо знали да је невидљив.“ Дани прича да за такав успех није била кључна материјална мотивисаност, већ сасвим нешто друго, што мало ко у земљама-чланицама НАТО-а може да разуме.
„Најбитније је да се у једном тиму, у једној јединици успостави поверљив однос руководеће структуре и оних који извршавају задатке. Морал и патриотизам био је на врли високом нивоу, а добро смо сарађивали и са становништвом на терену. Људи су помагали шта год је требало. Сећам се да смо код Огара имали тежак терен за рад и да нам није испоручена вечера, али да су мештани, не знајући за то, у сеоским котарицама донели храну. Било је фантастично!“
Стручњаци су сагласни да су Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана били главни носилац одбране Северноатлантске алијансе. Дани каже да ни после 78 дана нико није помишљао на повлачење.
„Они су планирали да заврше посао за седам дана, а већ је после педесет дана медијска кампања против Југославије почела да губи своју оштрицу. До краја рата летели су само Американци и Енглези. Да је агресија настављена, то би био почетак распада НАТО-а. Неко би се запитао чему то онда служи, ако не служи ономе чему треба“, каже наш саговорник.
Подсећа да је после обарања Ф117, НАТО од 27. марта па до 1. маја обилазио тај део западног Срема, јер нису имали информацију шта би могло да обори тај авион.
„Били су убеђени да нешто тако не може да се деси. Сви други пилоти из борбених авиона имају на себи џи-пи-ес локатор ако их неко погоди, али га тај пилот није имао.“
Оборени Ф-117 возио је американац Дејл Зелко, а прича се да је његово спасавање било највеће још од Вијетнамског рата. Дванаест година касније, редитељ Жељко Мирковић снимио је филмове о судбинама два ратника. Золтан Дани каже да је захваљујући књизи патријарха Павла о праштању пристао на тако необичан сусрет са дојучерашњим непријатељем.
„Зелко ми је причао да су шест месеци пре почетка агресије у бази у Њу Мексику поред увежбавања борбених дејстава имали и психолошко пропагандна дејства. Гледали су филмове који су најгоре приказивали ситуацију код нас и стварно су мислили да нам доносе слободу. Када је посетио Србију, рекао је: ’Мени се чини да су нас они преварили‘“, прича Дани.
Ни Зелко ни Дани више не раде у војсци. Део срушеног НАТО авиона Золтан Дани чува у својој кући и иако је добио понуде да га прода за веома озбиљне суме новца, каже да му тако нешто никада није пало на памет.
