Тужилаштво БиХ је реаговало по службеној дужности и саставило извештај који је прослеђен Председништву Босне и Херцеговине. Одмах се активирала и хрватска Сигурносно-обавештајна агенција (СОА), која је одбацила медијске наводе као неистините, а од босанскохерцеговачке Безбедносно-обавештајне службе ОСА затражено је званично изјашњавање о целом случају. Хрвати су запретили и да ће о свему овоме „известити и међународне партнере“.
Да ли је на помолу афера која, ако се испостави да је тачна, може да доведе до озбиљног диломатског скандала и врео „босански лонац“ натера да — прокључа?
Предраг Ћеранић, стручњак за безбедност, за Спутњик каже да није необично да обавештајне службе стварају упоришта у суседним земљама, посебно у оним које су њима у сфери интереса.
„Уопште не сумњам да хрватска Обавештајна служба настоји да регрутује и своје грађане, али и грађане БиХ да за њих обаве одређени задатак у БиХ. Такође, не доводим у питање и да Обавештајна агенција БиХ ради то исто према неким њој битним циљевима који се налазе у Хрватској“, напомиње наш саговорник.
Када је реч о радикалним покретима, или било чему што се може довести у везу са тероризмом, Ћеранић напомиње да је ту ствар прилично јасна.
„Нема дилеме да се у вехабијским енклавама и параџематима дешавају одређене ствари које су врло занимљиве обавештајним службама, али ни то није новост, јер посао обавештајне службе и јесте да истражује. По мом мишљењу, горући проблем БиХ је повратак ратника из Сирије, који доминирају међу такозваним економским мигрантима.“
Пласирање прича у јавност, попут ове са Хрватима, Ћеранићу личи на нешто што је потекло из државних институција, односно, служби безбедности БиХ.
„Мислим да се ту ради о усмеравању пажње на нешто што је у односу на ове велике и главне опасности (мигранте), по мени, маргинално. Јер како то да се више и не крије да су све информације које су медији пренели добијене из тајне службе. Да је уобичајено, као што није, представници службе БиХ би разговарали са хрватском службом и указали им на неке ствари“, сматра Ћеранић.
Уколико се прича са Хрватима испостави као тачна, Ћеранић каже да би то пре свега била срамота за саме службе.
Јавност у БиХ је подељена око ове контраобавештајне афере. Један део верује да је све ово само део обрачуна хрватско-бошњачких политичких снага унутар Босне.
Други сценарио који се плете, јесте да је у деловање салафиста уплетена и секта настала из сунитског ислама, чији су поједини чланови, следећи своје тумачење џихада, изводили самоубилачке терористичке акције 2014. године. Такође се сматра да су они прогласили такозвану Исламску државу на подручју Сирије и Ирака, прогањајући и убијајући све које су сматрали „неверницима“. Наводно, у томе су учествовали и држављани Босне из овог покрета.
На све учесталија упозорења западних обавештајних служби, да се радикални ислам шири у Босни и Херцеговини и да би политичари у тој земљи морали хитно нешто да предузму како би искоренили опасни феномен, из надлежних институција БиХ „ради мира у кући“ углавном одговарају ћутњом.
И бољи познаваоци прилика у БиХ примећују да се салафизам-вехабизам већ „дебело“ укоренио у БиХ и то на плодном тлу које је пронашао још у време ратних сукоба у тој земљи. Многи верују да је све почело после Споразума о образовној сарадњи са Саудијском Арабијом, који је 2016. године у Ријаду у име БиХ потписао министар цивилних послова БиХ Адил Османовић, а који по оцени стручњака не може да се посматра изван контекста вехабизма-салафизма и онога што је тај покрет донео у БиХ.
И неки од познатијих домаћих стручњака за безбедност тврде да је БиХ земља у којој је „салафизам-вехабизам већ постао званична религија“ и да је БиХ „велики извозник те интерпретације ислама“. Хрватска штампа се нашироко бавила овом темом, па је тако загребачки „Вечерњи лист“ БиХ окарактерисао као земљу „у којој радикални ислам вехабијско-салафијске идеологије, какву носе најкрволочније терористичке организације као што су Исламска држава и Ал Каида, рапидно расте“.
Позивајући се на извештај Агенције за истрагу и заштиту (Сипа) БиХ, лист је навео и како је „религијски екстремизам вехабистичко-салафистичке провенијенције у БиХ институционално присутан унутар и изван Исламске заједнице, која и даље негује финансијске односе с Арапима и ћути на све вехабистичко-салафистичке активности“.
Ова ћутња и попуштање Исламске заједнице, наглашава се у тексту, помажу укорењивању салафизма у друштву, па и у самој Исламској заједници, а као једна од жаришних тачака вехабијског деловања у Сарајеву помиње се џамија краља Фахда у насељу Алипашино поље, која има екстериторијални статус и чијег имама Незима Халиловића сматрају неслужбеним вехабијским емиром.
У извештају Сипе се помиње и хотел „Терме“ Илиџа као место у које на рехабилитацију долазе рањеници из Либије, као и тржиште некретнинама, односно куповина и препродаја земљишта у околини Сарајева шеицима из Саудијске Арабије, Емирата, Катара и Кувајта.
Послове с некретнинама и грађевинску оперативу, која гради куће и туристичке комплексе око Сарајева, углавном воде припадници и симпатизери вехабизма, тврдио је „Вечерњи лист“.
