Свако помињање НАТО-а у негативном контексту је забрањено, док је црногорски премијер Душко Марковић, обраћајући се грађанима поводом двије деценије од НАТО агресије, изабрао да иза њега у крупном плану прво буде НАТО застава, па тек онда застава земље коју званично представља.
Осим оваквих „суптилних“ порука грађанима Црне Горе, ту је и чињеница да држава не само да није организовала никакву званичну манифестацију нити одала почаст жртвама бомбардовања, већ је сваки такав покушај дословце забранила у оквиру институција.
Слика црногорских властодржаца који се на годишњицу агресије диче НАТО заставама чинећи менталну гимнастику чак и са најближом историјом, вјероватно најбоље објашњава какав се духовни атак данас одвија над грађанима Црне Горе — прве земље која је постала чланица НАТО-а, а да ју је претходно бомбардовао тај војни савез.
Народ у Црној Гори, са друге стране, није заборавио шта се тачно догодило прије 20 година, а чини се да чак ни генерације рођене након 1999. године, поучене додатним искуствима Ирака, Либије, Авганистана и Сирије, нису превише склоне да повјерују да игдје у свијету постоје хуманитарне војне „интервенције“.
Аналитичар и један од челника Покрета Слобода народу Бошко Вукићевић наглашава да је у Црној Гори, и поред непријатељског става режима, на више мјеста обиљежена двадесетогодишњица НАТО агресије на нашу земљу и народ.
„Поред обиљежавања на Михољској Превлаци, у Никшићу, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, Покрет Слобода народу је организовао традиционалну протестну шетњу до амбасаде САД у Подгорици. Прије те шетње одата је почаст настрадалимa у бомбардовању и, уједно, подсјетио се црногорски режим и НАТО емисари да нијесу заборављене жртве и разарања наше државе. На крају протестне шетње, испред америчке амбасаде, стотине људи је запалило свијеће за све страдале у агресији“, каже Вукићевић.
Интересантно је, међутим, истиче Вукићевић, да протестне шетње грађана код Амбасаде САД у Подгорици нијесу цензурисали само медији блиски црногорском режиму, већ и највећи број медија чија уређивачка политика није наклоњена власти, а све у страху од реакције Амбасаде и НАТО естаблишмента, којима не желе да се замјерају.
„Тај протест, као и остале манифестације, пренијело је само неколико изузетака из цјелокупног црногорског медијског простора. Страх од незамјерања НАТО моћницима прелио се и на неке опозиционе партије, које у саопштењима за јавност поводом годишњице бомбардовања нијесу смјеле чак ни да помену НАТО агресију, већ су говориле о ’жртвама из прољећа 1999. године‘“, тврди Вукићевић.
Са дуге стране, став црногорске власти по овом питању је, сматра наш саговорник, посебна и већ виђена прича.
„Поновљено одбијање дозволе за полагање вијенаца за настрадалог војника у касарни у Даниловграду, као и називање бомбардовања ’интервенцијом‘, а не ’агресијом‘, само говоре о немјерљивом паду режима на етичкој љествици која постоји у међуљудским односима. Владајућа елита у Црној Гори већ годинама показује да су плач и неизмјерна туга родитеља дјеце из Мурина, којима упорно одбијају да плате било какву одштету, нешто што их нимало не дотиче. Такав нељудски однос према несрећи сопственог становништва је нешто незабиљежено у цјелокупној историји Црне Горе“, категоричан је Вукићевић.
Наш саговорник нема дилему да су властима у Црној Гори од стране НАТО естаблишмента наложене смјернице за понашања у оваквим ситуацијама, па предвиђа да се нешто слично може десити и са најновијим Апелом слободних грађана, који захтијевају формирање Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи у Црној Гори.
„НАТО је 30. маја 1999. године на полуострву Луштица дејствовао са око 90 пројектила са осиромашеним уранијумом. Ако би поменута Комисија утврдила да су такве и сличне акције НАТО-а током бомбардовања проузроковале вишеструки пораст канцерогених обољења у Црној Гори, онда би логичан корак који би слиједио био подизање тужбе пред међународним институцијама против ове војне организације. Нема никакве сумње да ће НАТО преко домаћих послушника из црногорског режима учинити све како би спријечио такав слијед догађаја“, јасан је Вукићевић.
