Позиву да присуствују овом догађају одазвало се пет чланица НАТО-а: Немачка, Чешка, Словачка, Пољска и Бугарска, као и војни аташеи БиХ, Кине, Белорусије, Венецуеле, Никарагве, Колумбије, Северне Кореје, Јерменије, Азербејџана, Казахстана, Таџикистана, Вијетнама и Монголије.
Амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић је оценио да суштину целокупне трагедије настале НАТО агресијом 1999. најбоље изражава наслов књиге француског пуковника Жака Огарда „Европа је умрла у Приштини“.
Према његовим речима, на примеру ове агресије на СР Југославију и Србију учињен је низ опасних преседана. Није само реч о најгрубљем кршењу елементарних принципа међународног права, него и једном врло опасном великом сценарију обмана и превара међународног јавног мнења.
„НАТО је извео агресију под видом спречавања наводне ’хуманитарне катастрофе‘, да наводно спречи ’масовно етничко чишћење Албанаца‘ на Косову и Метохији. Ко је ту заправо кога чистио?! Зар нису косовско-метохијски Срби и друго неалбанско становништво били жртве масовног етничког чишћења са те територије последњих 150 година? Погледајмо само западне изворе. Треба видети британску дипломатску преписку објављену у Лондону 1904. године: у извештају маркизу Ленсдауну, 9. септембра 1901, стоји и следеће: ’Стара Србија је још увек немирна област због безакоња, освете и расне мржње Албанаца‘. Француски професор Албер Мале бележи 1902. да је у Старој Србији видео ’парче средњег века пренето у ову нашу Европу и заборављено у нашем 20. веку‘ и чуо је ’вапај једног народа у ропцу‘", навео је Терзић.
Амбасадор наводи и друге примере: Дејвид Бајндер у „Њујорк тајмсу“ 1. новембра 1987. пише да „Словени беже од непрекидног насиља“, а да је „Косово на путу да постане етнички чиста албанска покрајина“. Дајана Џонстон наводи примере одбијања политичког азила Албанцима у Баварској, између октобра 1998. и 15. марта 1999. у којима суд на основу извештаја Министарства спољних послова Немачке образлаже, између осталог, да „Владин програм прогоњења уперен против целокупне етничке групе Албанаца никад није ни постојао, ни сада ни пре“.
Апсурдно делује чињеница, додаје амбасадор, да само два дана након завршетка прославе 50. годишњице НАТО-а у Вашингтону Луис Арбур усред најжешћих НАТО удара, 27. маја 1999, подиже оптужницу Хашког трибунала против председника СРЈ Милошевића за злочине против човечности, а на основу извештаја америчких служби. Одмах затим Клинтон изјављује: „Оптужница је доказ да је наш рат праведан“.
„Ово су само неки примери који показују да конструкција створена на обманама и неистинама не може бити дугог века, не може донети правду, мир и стабилност у балканском региону. И након 20 година, ми не чујемо речи извињења, нити је било који суд позвао главне налогодавце на одговорност и зато не чуди што се српска омладина рођена у време НАТО агресије данас поздравља: „Догодине у Призрену“, као што су се Јевреји вековима поздрављали ’Догодине у Јерусалиму‘“, нагласио је амбасадор.
Изасланик одбране Републике Србије пуковник Будимир Гајић је подсетио да је од бомбардовања Србије прошло 20 година, али да су „сећања још увек жива, као и последице нежељеног сукоба“.
„Војници, генерално, не подржавају ратове зато што знају њихове последице, али они доносе одлуке у рату, а не о рату“, нагласио је изасланик.
Пуковник је подсетио да је бомбардовање Србије почело 24. марта 1999. године у 19.45 и да је трајало 78 дана.
Изасланик је навео да је у овом рату погинуло 2.500 грађана, рањено 12.500 људи, укључујући и 79 деце. Уништено је 25.000 објеката, 470 километара путева, 44 моста, 14 аеродрома, али ту се, како је нагласио, листа не завршава… На циљеве у Србији испаљено је 1.300 крстарећих ракета и бачено 37.000 бомби.
Тај рат је, како је оценио пуковник, имао „експериментални и хибридни карактер“, а завршен је споразумима и дипломатијом, оном истом дипломатијом којом су четири месеца раније у Рамбујеу Југославији постављени понижавајући услови, којих није ни требало бити.
„Двадесет година након бомбардовања Србије проблем Косова и Метохије није решен, поново су на сцени несугласице, анимозитети, ограничења или забране на испоруку роба, на улазак грађана, а политичке ставове је практично немогуће приближити… Једина разлика је огроман број избеглица, огромна материјална разарања и веће неповерење између народа“, указао је пуковник, додајући да ће коначан суд о овим догађајима дати историја.
Он је истакао да је Србија међу првима пружила руку помирења и изразила жаљење за невине цивилне жртве на свим територијама, где су се одвијали сукоби на простору СФРЈ, али да такође очекује и извињење и више правде због злочина над српским народом, невиним жртвама, због протеривања становништва и уништавања материјалних добара.
Генерал-пуковник Фјодор Ладигин, који је био на челу ГРУ Генералштаба РФ од 1992. до 1997, подсетио је на наслов листа руског Министарства одбране „Красна звезда“, објављеног после оружане агресије на Србију и СРЈ, који је гласио: „24. марта ми смо се пробудили у другом, другачијем свету“.
„И то је заиста било тако“, нагласио је он.
Ладигин je навео да је још почетком деведесетих НАТО, предвођен САД, поставио задатак рушења државе, а да су се сваке године њихове агресивне акције увеличавале. Деведесетих година су, како је рекао, разрађени сви основни елементи хибридног рата, укључујући и обојене револуције.
„Све је било усмерено против Србије и српског народа“, навео је генерал.
Генерал Ладигин је нагласио да је циљ био сломити Србију и српски народ, покорити га; сменити руководство и поставити ново; уништити војно индустријски потенцијал и ликвидирати оружане снаге.
Генерал истиче да су земље НАТО-а још 1992–1993. године покренуле питање о томе да се Косово одвоји од Србије.
„Лично сам био сведок да су то разматрали“, додао је он.
Генерал је подсетио да је Хавијар Солана 23. марта дао наређење о бомбардовању Србије и СРЈ и, како је рекао, изненађен је што га Србија није тужила и извела пред суд због злочина против човечности.
Он је подсетио да је НАТО био надомоћнији, али да је српска војска са чак застарелом техником показала да може да обара чак и „невидљиве“ (амерички авион Ф-117).
Генерал је подсетио да су Кина и Русија осудили ту агресију НАТО-а, али је критиковао тадашње руско руководство што се „ограничило само на осуду“ и није пружило неку другу помоћ Србији, као, на пример, у ракетним средствима.
Говорећи о резултатима НАТО агресије, руски генерал је навео да су они уништили државу и створили услове — транспортне и друге на Балкану, али да нису успели да сломе српски народ, који је постао још јачи и уједињенији.
Генерал је упозорио да проблем Косова још није завршен и да ће тај проблем и даље постојати.
Он је навео да су ти методе које су развијене у Југославији биле проширене и на друге земље — земље Блиског и Средњег истока, Северне Африке и сада се пребацују на амерички континент.
Ладигин је подсетио и на речи Била Клинтона, који је својевремено рекао: „Ми смо уништили Југославију, на исти начин ћемо уништити и Русију“. Руски генерал је кратко и јасно поручио да ће се такав покушај завршити тиме што ће „агресор бити поражен“.
Генерал-мајор Николај Плотников је навео да је војна агресија САД и НАТО против Југославије његова „лична прича“, с обзиром да је на КиМ први пут боравио крајем 1999. и почетком 2000.
Он је рекао да то није био ни први, ни последњи рат у његовом животу, да је много тога видео, али да није очекивао све оно што је тамо затекао: срушене куће, мостови, цркве, гробља…
Генерал Плотников је говорио о личним искуствима са КиМ и сусретима са Хашимом Тачијем, а такође је упозорио да албански националисти покушавају да приморају Србе да напусте своју домовину спроводећи политику уништавања свега што је повезано са прошлошћу Срба на Косова и брисања историјског памћења.
Конференцији, која је одржана у организацији Амбасаде и изасланства одбране Републике Србије, присуствовали су и представници Министарства одбране и Војне академије Генералштаба РФ.
