Светску сензацију изазвала је вест новинарке Јоване Гец „Асошијетед преса“, коју су одмах преузели „Њујорк тајмс“, „Вашингтон пост“, „Хералд“, Еј-Би-Си, „Дејли мејл“…
Вести о Теслиним писмима објављене су до сада на енглеском, шпанском, италијанском, арапском и руском језику.
Удружење „Адлигат“ је својевремено било познатије у Немачкој него у Србији због преузимања легата Петера Урбана, најзначајнијег немачког преводиоца за словенске језике и једне од најбољих збирки књига о Чехову на свету, која је с његовим легатом из Немачке пренета у Србију, због чега су најзначајнији немачки и аустријски медији опширно извештавали о Адлигату.
О активностима овог удружења већ су извештавали медији широм света, а нарочито у Великој Британији, Русији, Индонезији, Алжиру и Ирану.
Србија више деценија није била у светским медијима присутна у позитивном светлу, са изузетком тенисера Новака Ђоковића.
Један од циљева Удружења „Адлигат“ јесте да прикаже Србију путем културе, уметности и науке у свету и да „Србију и свет учини бољим путем књига“, како је то приметио бивши уругвајски председник Хосе Мухика, уз речи да је „Музеј књиге у Београду велика ствар“.
Виктор Лазић, председник „Адлигата“, каже да су сви који раде у „Адлигату“ поносни што представљају Србију на најбољи могући начин.
„Уместо ратова, сукоба, мржње, представљамо нашу културу, науку, нова открића, међународну сарадњу и толеранцију. Поносни смо на то да смо успели да створимо једну важну оазу културе која привлачи људе из целог света. Поједини новинари су долазили из других крајева планете да о нама пишу, остајали по недељу дана само у ’Адлигату‘, пратили ме у стопу и уверили се да све што радимо чинимо доброг срца и искрених намера, да дајемо све од себе“, каже Лазић и наглашава да има најаву посете новинара из Алжира и Енглеске, који су изразили жељу да дођу у Београд само да би посетили „Адлигат“.
