Против одлуке власти грађани, верници СПЦ не могу да рачунају на помоћ институција у одбрани својих права. Машинама које ће се у уторак појавити како би извршиле вољу власти „успротивиће“ се молитвом, преноси портал „ИН4С“.
Крстионица чак није ни подигнута нелегално, јер је, по плану ДУП-а из 2010. године, овај део острва предвиђен за градњу верских објеката.
Предивна крстионица налази се у самом мору и представља обнављање старе, изграђене пре више од 11 векова у седишту прве Зетске епископије Светог Саве, успостављене давне 1220. године. У 15. веку, након млетачких освајања, пребачена је у Венецију, а за време НДХ 1942. године пренета у Хрватску, где се и данас налази.
Када је грофица Катарина Властелиновић 1833. године купила део острва знајући за његову светињу, она је обновила део конака и саградила Цркву Свете Тројице и предала је Његошу.
У склопу прославе 800 година од аутокефалности СПЦ и осам векова година од оснивања прве Зетске епископије на Превлаци урађени су пројекти обнове, на основу археолошких истраживања на овом локалитету.
У манастиру Михољска превлака свакодневно се врше крштења и све је више оних који у летњом периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да Крстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој подигнута мала црква — Крстионица, посвећена Светом Ловћенском тајновидцу — Петру Другом Петровићу Његошу.
Црква са Крстионицом има укупно 11 квадрата и по многима је и овако недовршена украс обале и девастираног острва. Она не само да је у складу са потребама и обновом будућег манастира већ и са архитектуром 9. века са ових простора — црква је осмоугаона, на стубовима.
Подсетимо колики је притисак и дан-данас да се сруши црквица на Румији. Међутим, највећу трауму још увек представља рушење Његошеве капеле на Ловћену, где ни гроб ни аманет светог владике властима нису били битни.
Управо у спомен на овај трагичан догађај, као и на рушење манастира на Превлаци, Крстионица је и названа „Суза Његошева“.
