Долазак два руска авиона са 99 специјалиста за безбедност и војно-техничку сарадњу изазвао је праву буру негодовања у САД и у венецуеланској опозицији. Авиони су у овој латиноамеричкој земљи у складу са споразумом између Москве и Каракаса о војно-техничкој сарадњи, потписаног у мају 2001. године.
Портпаролка руског Министарства иностраних послова Марија Захарова истакла је да САД првенствено треба да испуне сопствена обећања и да се повуку из Сирије пре него што замерају било шта Русији по питању Венецуеле.
О дејствима Вашингтона на међународној арени Захарова је рекла да се Американци понашају као „каубоји у Лувру“, да поткопавају међународно право својим „хаотичним потезима и непредвиђеним понашањем“.
„У Венецуели постоје предузећа која раде са нашим војно-индустријским комплексом и тамо као и у другим сличним државама постоји проблем, јер имају мало стручњака који разумеју питања рада предузећа у ванредним околностима“, каже за Спутњик руски политиколог Андреј Суздаљцев.
Експерт додаје да сада цео конфликт постепено прелази у фазу традиционалне конфротације Русије и САД.
„САД то називају ’инвазијом‘, као пребацивање војног контингента. Та иста верзија је прихваћена и у самој Венецуели међу тамошњом опозицијом, која говори да Русија планира да отвара своје базе на територији Венецуеле, укључујући чак и базе за подморнице. Шире се такве приче, којима се ’пумпа‘ информационо поље. Али, база за подморнице кошта милијарде долара и то се не може изградити брзо — за годину дана. Упркос томе, хистерија расте. Сада цео тај конфликт постепено прелази на ниво традиционалне конфротације Русије и САД“, оцењује Суздаљцев.
Америчка администрација је спремна да потроши и до пола милијарде долара за смењивање власти, односно за „подршку демократских промена“ у Венецуели, а у америчком Конгресу је усвојен и закон о борби против утицаја Русије у Венецуели.
Руски политиколог Владимир Шаповалов каже да је то узроковано неуспехом америчког естаблишмента на два фронта.
„Изјава о уплитању у послове Венецуеле од стране других земаља је бесрамно лицемерје. Недавне акције САД против Венецуеле пример су најгорег кршења свих норми међународног права и мешања у унутрашње послове суверене државе. Дакле, ако говоримо о томе ко се меша у послове Венецуеле, онда су то, наравно, Сједињене Државе, које већ годинама покушавају да збаце легитимну власт на много различитих начина. Политичка и економска криза коју Венецуела доживљава у потпуности ју је направио човек, тј. вештачки је створена од стране Сједињених Држава, како би збацили са власти легитимно изабраног председника Венецуеле на националним изборима“, каже Шаповалов.
По његовом мишљењу, усвајање таквог закона уследило је због неуспеха Вашингтона у Венецуели.
„Упркос огромном притиску САД, изгледа да се ситуација са њиховом марионетом Гваидом не одвија добро, а легитимно изабрани председник држи контролу над земљом. И у тој ситуацији Конгрес покушава да се оправда, истичући да венецуелански председник ужива подршку народа и наводно га подржавају спољне снаге. Русија, свакако, подржава Венецуелу, јер је то пријатељска земља са којом имамо добре односе у свим сферама, али то је подршка легитимно изабраној Влади, која не иде ван оквира међународних норми и сасвим је природна. Нема говора о било каквом уплитању Русије у унутрашње послове Венецуеле“, истакао је Шаповалов.
Подсетимо, У Венецуели су 21. јануара почели масовни протести против актуелног председника Николаса Мадура. Председник Парламента Венецуеле Хуан Гваидо 23. јануара се прогласио за привременог шефа државе.
САД и низ других земаља признале су Гваида и захтевају од председника Венецуеле Николаса Мадура, ког не сматрају легитимним шефом државе, да не дозволи насилне акције против опозиције. Мадуро је Гваида назвао „марионетом Сједињених Америчких Држава“ и оптужио САД да покушавају да организују пуч у Венецуели.
Такво понашање Сједињених Држава може се објаснити давно превазиђеном Монроовом доктрином донетом 1823. године. У њој је прописано да САД имају обавезу да се супротставе могућем утицају европских и других земаља у оба дела америчког континента. Амерички посебни интереси у области националне безбедности у Северној и Јужној Америци.
Доктрином, која одређује да су амерички посебни интереси у области националне безбедности у Северној и Јужној Америци, САД су правдале сопствено учешће и војно мешање у унутрашње послове Кубе, Салвадора, Гренаде, Мексика, Перуа, Венецуеле и других земаља у региону.
