„Видимо ситуацију са очигледним елементима политичког хаоса, потпуну беспомоћност садашње владе, која се са већим успехом бори против митске руске претње, него што успева да реши проблеме у сопственој земљи. Дан 29. март 2019. године требало је да буде датум изласка Уједињеног Краљевства из ЕУ. Сами иницијатори ’брегзита‘ у Лондону су га одредили пре две године, нико их није ни приморавао ни задржавао“, рекао је Чижов.
Он је нагласио да Велика Британија у наредним данима треба да донесе одлуку шта да ради даље. Стални представник Русије је предложио четири варијанте развоја догађаја.
Као прво: Мејова може да покуша и четврти пут да поднесе парламенту на гласање споразум о изласку те земље из ЕУ. Истина, шанса да следећи пут он буде усвојен „у овом тренутку није видљива“.
Друга опција — подношење оставке владе Терезе Меј. Опет, проблем „брегзита“ тим кораком неће бити решен. Након оставке ће уследити ванредни избори, који ће захтевати договор са ЕУ око још једног одлагања датума изласка из тог блока. Брисел би могао на то да пристане, ако избори буду одржани заједно са гласањем за Европски парламент 23—26. маја, на коме би Уједињено Краљевство морало да учествује. Међутим, „тешко је наћи британског политичара, независно од партијске припадности, који би се одважио да се кандидује за Европски парламент“.
Трећа и најрадикалнија опција — „окренути ћурак и одустати од ’брегзита‘“, кроз одржавање новог референдума.
Четврта опција је излазак без споразума, на шта је упозорила Европска комисија одмах након гласања у британском парламенту, изјавивши да је „излазак без споразума у поноћ 12. априла сада врло вероватан“.
ЕУ се спремала за ову опцију још од децембра 2017. године. У овом случају, све погодности које би са собом носио споразум о „брегзиту“, између осталог прелазни период од скоро две године, више не би биле актуелне.
Наредни корак ће бити 10. априла — ванредни самит ЕУ. Управо тада Лондон треба да одлучи шта намерава да уради даље.
