Мрежа популарних страница на Фејсбуку, која је окупила велику публику додворавајући се Аустралијанцима који имају десничарске ставове и на које највише утичу питања у вези са исламом, избеглицама и политичком коректношћу, под контролом је тролова и превараната са Балкана који профитирају од немира које изазивају, показала је истрага аустралијског јавног сервиса Еј-Би-Си.
Аустралијски сајт је идентификовао најмање четири популарне странице којима управљају администратори са седиштем на Косову и у суседним земљама — Албанији и Северној Македонији, преноси „Блиц“.
Информације о локацији тек су недавно постале видљиве, када је Фејсбук у Аустралији почео са применом мера о транспарентности оглашавања које се примењују у САД од средине 2018. године.
На ове четири странице налази се мешавина патриотских и агитацијских „мемова“, уз новинске извештаја који потичу са једног јединог веб-сајта који је специјализован за препакивање садржаја украдених из мејнстрим медија и независних новинских организација, укључујући и неколико из Аустралије.
Њихов садржај је у највећој мери ксенофобичан и фокусира се на теме као што су избеглице, имиграција, муслимани, ислам и слобода говора. Странице су такође објављивале и постове у којима су нападани политичари левице и умерени либерали.
Ове странице су привукле базу од преко 130.000 пратилаца, коју су изграђивале последњих неколико година. Најстарија од њих и најпопуларнија, „Аустралијанци против шеријата“, активна је од 2013. године. Неки од постова на овој страници су подељени и више од 20.000 пута. Преостале три странице су „Аустријски неверници“, „Стоп џамији у Мелбурну“ и „Стоп свим џамијама у Наре Варену“ (Наре Варен је предграђе Мелбурна).
Фејсбук је уклонио ове странице, признавши да оне крше његова правила учествовањем у „координираном неаутентичном понашању“.
„Укинули смо их због њиховог понашања, а не садржаја који је на њима објављен. У овом случају, људи који стоје иза ове активности су међусобно координирали и користили лажне рачуне како би погрешно представили себе, и то понашање је било основа за наше деловање“, рекао је Натанијел Глејчер, шеф Фејсбуковог одељења за сајбер-безбедност.
Све ове странице су водиле ка сајту „Хелти њуз фри“ који наводи за себе да је „глобалан“ и да преноси светске медије и пише о „здравом животном стилу“.
Детаљи о власништву странице скривени су од погледа јавности. Чињеница да су приче са овог сајта једине које промовишу горепоменуте странице на Фејсбуку сугерише да постоји веза између два ентитета.
Такође, неки од чланака на сајту су написани на албанском језику и односе се на догађаје на Косову, где је 90 процената становништва етничких Албанаца.
Ако користите Фејсбук апликацију на телефону — као што већина корисника ради — и кликнете на пост са једне од ових страница, она отвара причу у формату на Фејсбуку познатом као Инстант чланци (ИА).
Та ИА верзија приче је смештена на Фејсбуковим серверима, уместо на сајту издавача, што теоретски омогућава чланку да се брже отвори.
Она такође омогућава Фејсбуку да замени било коју рекламу која се налази на верзији приче објављене на веб-сајту издавача „Хелти њуз фри“ и стави сопствене рекламе преко свог сервиса „Одијенс нетворк“. На тај начин и издавач добија део профита од оглашивача. Да би издавач могао да користи ИА формат, мора да се пријави и да га Фејсбук провери.
„Оглашивачи су преварени да плаћају за рекламе над којима имају мало контроле по питању тога где се објављују. Али докле год Фејсбук може да их извештава о прегледима и повременим кликовима, они ће и даље зарађивати новац“, рекао је Дејвид Гленс, виши истраживач са Универзитета Западне Аустралије.
Неке аустралијске компаније су решиле да одустану од рекламирања преко ИА формата, када им је Еј-Би-Си њуз открио истину о томе.
