Прихватила га је публика од Хаваја до Јужне Кореје, у САД, Аустралији, на Новом Зеланду, обожавају га на северу Европе, у Финској, Норвешкој, али и у земљама у којима овај инструмент има дугу традицију, у Француској и Италији.
Млади уметник сматра да наша народна музика можда једина на свету садржи неку, како каже, дозу лудости, што је посебно видљиво на весељима, на којима се без хармонике не може. То је наша традиција, једноставно, људи су навикли на хармонику у таквим ситуацијама, због тога не треба жалити, али јој треба дати место које заслужује, каже Марић.
„Извођење народне музике на хармоници је нешто по чему смо препознатљиви. Међутим, тако исто народна музика у Француској и Италији, где је јако заступљена хармоника, има неку другу врсту културе извођења, тамо се јако често соло хармоника нађе пред хиљадама људи у театрима, великим салама, то је код нас реткост. Код нас важи други систем вредновања хармоникашке музике“, каже он.
Хармоника је изабрала њега, прву је посудио од друга из вртића, испала је из кофера пред њим, однео ју је кући и то лето свирао по цео дан. Каже да је нашао нешто што га је оплеменило, што му живот чини интересантним, због чега леже и буди се са осмехом. Одскочна даска за светску сцену била је победа на Светском купу у хармоници у Норвешкој 2006. године.
„Тамо ме је видео професор из Француске Фредерик Дешам, који има једну од најјачих школа у свету. Рекао ми је да дођем код њега чим завршим средњу школу, да тамо наставим образовање. Затим сам завршио мастер студије у Братислави, код професора Тибора Раца. Од тада, већ 13 година осам до десет месеци годишње сам на путу, на турнејама“, прича Марић за Спутњик.
Победио је на сва четири велика светска хармоникашка такмичења, у свим категоријама. Жао му је што Срби мало знају за њега, али они који се крећу у високим светским круговима ипак знају. Тако се Марић недавно нашао као главна звезда на забави још једног Србина који је, за разлику од њега, веома познат и код куће, Новака Ђоковића.
„Они су се одушевили овим чиме се бавим, јако им је драго да неко ради нешто другачије тако успешно, на светском нивоу. Свирао сам на његовој забави у Монте Карлу, у његовом ресторану ’Еквита‘, јако смо се лепо дружили, одушевљен сам чињеницом колико је Новак добар и ’нормалан‘ човек. Како се окренем иза себе све сам више захвалан на чињеници да ме је управо хармоника довела на места на којима могу да упознам светске личности, да будем на местима од Кенеди центра до Карнеги хола и других дворана у којима је многим уметницима сан да свирају“, каже младић који тешко може да се сети земље у којој није наступао.
У опсежном репертоару, поред класичне и варијете музике, млади уметник има нешто сасвим ново и оригинално. Реч је електронској хармоници и електронском звуку који осликава инструмент у новој перспективи која је у свету све више заступљена.
Кинези су посебно фасцинирани његовом музиком, тамо је у току експанзија хармонике, посебно електричне, а Кина се највише бави и промоцијом тог инструмента. Само прошле године Петар Марић је имао четири турнеје по тој великој земљи.
„Сада у априлу поново идем на турнеју по многим градовима, они стварно улажу у то. Током једног концерта има рецимо хиљаду људи и хиљаду камера, они све снимају, све копирају, улажу у то. Фанатици су и залуђеници за хармонику. Да не причам о томе колико су заинтересовани за куповину це-деова, сада покрећем и свој ’Маестро‘ бренд гардеробе и музичких елемената, сталка за хармонику за кинеско тржиште, али и за цео свет“, каже млади уметник.
Као мали, док је свирао клавирску хармонику, маштао је да се домогне такозване дугметаре, која има више могућности, а тада је, каже, сањао да има инструмент који би, притиском на дугме, снагом баса затресао земљу. И тај сан му се остварио. Победник је Светског купа и у електричној хармоници, свира на инструменту куће ’Бугари Ево‘, чији је промотер, али и консултант који тестира нове моделе.
Наредне три недеље Петар Марић има више од 20 концерата у још једној земљи која изузетно цени његов инструмент, у Португалији. Следе нови наступи у Кини и још једна турнеја по Сједињеним Државама, у којима га публика обожава.
„Питам се како је могуће да још нисам свирао у Русији, надам се да ће ми се ускоро указати прилика“, каже на крају разговора за Спутњик уметник који се нада да ће и у свом родном граду наступати ове јесени, о чему преговара са ЦЕБЕФ-ом, Центром београдских фестивала.
