Од одливка из 3Д принтера до праве кости у људском организму — то је на први поглед немогуће, али научници са Института Фраунхофер су успели ово да реализују. Спутњик је разговарао са научницима о технологији која може да доведе до револуције у протетици.
Ако је кост веома повређена, потребан је имплант. Па ипак, обични импланти имају своје недостатке, на пример, добро је позната чињеница да их организам у неком моменту може одбацити. А онда је потребна додатна операција како би се имплант извадио.
Научници са Института Фраунхофер, са Одељења за технику повезивања и обраде површина, заједно са осам партнера развијају нову технологију у оквиру јединственог европског пројекта. Наиме, они раде на томе да на 3Д штампачу одштампају „костур“, односно облик кости у пластици, а потом да овај својеврсни калуп сместе у тело и оставе да га организам сâм обмота, односно, да обрасте ћелијама коштаног ткива.
Спутњик је разговарао са Јоханом Борисом, директором одељења „Наука о животу и екологија“ на Институту Фраунхофер, као и са Томасом Нојбертом, руководиоцем пројекта под називом „ФАСТ“.
„Сама по себи, конструкција коју ми можемо да одштампамо, биолошки је компатибилна са људским ткивима, а уз то се још и може разлагати. По завршетку лечења тело потпуно апсорбује овај рам или калуп, а остаје нова кост“, истиче Нојберт.
Нова технологија се може примењивати у случају било каквог прелома, где кост не успева самостално да се избори са зарастањем. „То су на пример тешки преломи, па чак и у случају лобање“, објашњава Борис. У случају остеопорозе, нажалост, ова технологија не може помоћи.
Осим очигледних предности са медицинске тачке гледишта, научници сматрају да нова технологија превазилази обичне импланте и у смислу економске исплативости:
„Важан фактор је и број дана проведених у болници, као и број неопходних операција. Са новом технологијом трошкови се смањују“, објашњава Нојберт.
Пошто организам апсорбује одштампани рам, тиме се свакако искључују трошкови који би могли уследити уколико тело почне да одбацује имплант.
Сада се истраживања спроводе на животињама. Одштампане структуре се имплантирају животињама у лабораторијским условима и научници посматрају како пролази процес срастања. Осим тога, обрасци се усавршавају, како би се постигла још већа пријемчивост, објашњава Нојберт. Мора се додати да ће још много времена проћи док не почну клиничка испитивања на људима.