У српској војсци жене чине петину укупног састава система државне одбране, обављају исте послове као и њихове колеге, а надлежни кажу да су и плаћене идентично као и мушкарци.
Директорка Института за Стратегијска истраживања у оквиру Министарства одбране др Јованка Шарановић каже да се каријера жене у професионалној војној служби битно не разликује од каријере професионалног војног лица мушкарца, с обзиром на то да се у каријерном вођењу примењују јединствени прописи, што значи и услови за напредовање у служби.
Додаје да чињеница да је Институт, као део система одбране, реализовао неколико научноистраживачких пројеката и три међународне научне конференције посвећене родном аспекту, говори о стратешком промишљању и позиционирању система одбране РС у глобалном контексту, имајући у виду важност коју овим темама придају УН, НАТО, ОЕБС и други међународни актери.
Шарановићева је на регионалној ПР конференција на тему „Војно образовање и промоција војног позива“ у организацији Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, уз подршку Амбасаде Уједињеног Краљевства, истакла да би од најзначајнијих резултата издвојила све више присутан тренд константног повећања процентуалне заступљености жена у укупном саставу Војске, посебно у статусу професионалних војних лица.
„Ипак, највећа реформска новина је доношење одлуке о почетку школовања девојака на Војној академији у школској 2007/2008. и у Војној гимназији у школској 2014/2015. години, чиме се Министарство одбране придружило тренду остваривања пуне равноправности полова у духу Члана 15 Устава РС“, рекла је др Шарановићева.
Када је у питању заступљеност жена у оружаним снагама у нашем региону, наша саговорница каже да нема великих одступања, што показују и резултати студије урађене у оквиру регионалног пројекта 2014, по којој жене данас чине између 5,6 и 8,9 одсто оружаних снага на Западном Балкану и самим тим представљају мањину у тим институцијама.
Од земаља у нашем окружењу истиче се Мађарска, која у редовима своје војске има нешто више од 20 одсто жена у униформи. У другим земљама проценти су нешто нижи, али др Јованка Шарановић каже да држава мора да настави са досадашњим радом и да обезбеди тај континуирани раст.
Она тврди да је реализован велики број едукација запослених у систему одбране о родној равноправности и да је повећано учешће жена у активностима међународне сарадње и мултинационалним операцијама. Према њеним речима, за жене су отворени сви облици школовања, усавршавања и обуке у систему одбране — Војна гимназија, Војна академија, Медицински факултет ВМА, Командно-штабно усавршавање, Генерал-штабно усавршавање и Високе студије безбедности.
Занимљив је податак да је прве године школовања просечна оцена кадеткиња била 8,2, што је боље од просечне године целе генерације — 7,8. Шарановићева каже да разлог можемо да нађемо у жељи да девојке желе да докажу да су жене равноправне и на полигонима, али ипак додаје да им палицу најбољих у ваздуху младићи никада нису предали.
За упис у војне школе традиционално влада велико интересовање младих. Основни разлози су, према мишљењу надлежних, врхунско образовање и одлични услови школовања, бесплатан смештај и исхрана у интернатима, целокупна наставна литература и коришћење савремених капацитета за ваннаставне активности.
