Она се последњих година нашла у окружењу афричких и исламских држава попут Бахреина, Киргистана и Либана.
„Студија је само потврдила оно чему сви у Хрватској сведочимо последњих деценија — да нам млади постају све конзервативнији, да вредности секуларности и рационализма слабе док јачају оне традиционално-религиозне и да становници Лијепе Наше не напредују према вредностима самоостварења, већ назадују према вредностима преживљавања“, наводи портал „Индекс“.
Због свега тога Хрватска се све више удаљава од развијених европских друштава, посебно протестантских, али чак и већине католичких, укључујући и словеначко, те се приближава афричко-исламским друштвима, преноси хрватски портал.
Аутори студије пишу да су примери земаља у којима су традиционалне вредности и преживљавање врло изражени Зимбабве, Мароко, Јордан и Бангладеш.
Друштва која високо цене традиционалне вредности, али и самоостварење су САД, већина земаља Латинске Америке и Ирска.
Друштва у којима су важне секуларно-рационалне вредности, али и преживљавање су Русија, Бугарска, Украјина и Естонија.
Друштва која снажно вреднују секуларност и рационалност и самоизражавање су Шведска, Норвешка, Јапан, земље Бенелукса, Француска, Швајцарска, Чешка,
Словенија и неке земље енглеског говорног подручја попут Велике Британије, Новог Зеланда и Канаде.
Анализирајући низ графикона које су аутори студија приложили уз резултате истраживања, Индекс закључује да се Хрватска нашла на самом дну групе земаља која је означена као „Католичка Европа“.
Бројне друге земље, које су 1996. у овој модернизацији заостајале за Хрватском, попут Индије, или су биле на сличним позицијама, попут Шпаније, у међувремену су оствариле значајне помаке, наводи даље Индекс.
Једноставним језиком, смер у којем се Хрватска последњих двадесетак година креће може се описати као све веће удаљавање од најразвијенијих европских земаља, па и Словеније, те све веће приближавање афричко-исламским земљама, додаје „Индекс“.
