„Пaнегирик“ је реч којом се могу окарактерисати последње изјаве извесних политичара о америчком председнику Доналду Трампу. Он је постао „најбољи пријатељ којег је Израел икад имао“, како је рекао Бенјамин Нетанијаху, док га је државни секретар САД Мајк Помпео приликом недавне посете Јерусалиму назвао „савременом царицом Естер“ (жена персијског цара Артаксеркса, која је спречила погром Јевреја), кога је можда „Бог послао да заштити Израел и спаси јеврејски народ“. Како је Трамп заслужио ово велико признање?
Мора се признати, мало који амерички председник је, уопште председник неке државе, урадио за Израел толико у тако кратком времену. За само три године свог мандата, он је испунио више него што је обећао у предизборној кампањи. Подсетимо, уочи избора је обећао да ће Јерусалим постати престоница Израела. Прекинуо је помоћ Палестинцима, а затим поништио нуклеарни споразум са Ираном, увео му нове санкције и толико покварио односе са њим да изјаве америчких званичника с времена на време делују као да се Вашингтон спрема за војну интервенцију против најљућег израелског непријатеља.
Тел Авив је искористио Трампову наклоност да, позивајући се на иранску претњу, реши још један стари проблем — статус Голанске висоравни, сиријске територије коју је 1982. године окупирао Израел. У томе је Тел Авиву одмах помогла америчка администрација. Доналд Трамп је почетком ове недеље признао Голанску висораван за израелску територију.
Шта се десило да се Вашингтон изненада одлучио да се ухвати у коштац са овим парчетом земљишта од 1.000 квадратних метара?
Нафта или глас на изборима
Пре шест година америчко-израелска компанија „Aфек“, ћерка америчког концерна „Џини енерџи“, пронашла је значајне залихе нафте на Голанској висоравни. Оне се наводно процењују на милијарде барела, што може претворити Израел од великог увозника енергената у великог извозника. Институт за енергетику Турске је ових дана саопштио да је „количина нафте која је пронађена на Голанској висоравни већа од укупних залиха Саудијске Арабије“.
Све док Голанска висораван има статус окупиране територије, експлоатација нафте у овом подручју је практично немогућа. Након признања, Израел може добити приступ сиријској нафти.
"Golan Tepeleri'nde bulunan petrol, Suudi Arabistan’daki toplam petrol rezervlerinden fazla" https://t.co/gL0waI557y pic.twitter.com/NYzhcNiUKE
— Enerji Enstitüsü (@enerjienstitusu) March 27, 2019
Друга теорија је да Доналд Трамп већ креће у предизборну кампању за наредни мандат. Многи у овој одлуци виде покушај америчког лидера да на своју страну привуче врло моћни јеврејски лоби. Како је познато, они су врло утицајни у медијима, Холивуду и у финанијском сектору и — у највећем степену су гласачи Демократске партије. Тешко је рећи да ли је то његова стратегија, али руски експерт Института Блиског истока Сергеј Балмасов сматра да са овим Трамп неће много добити на изборима.
„Трамп одлично зна да је бесмислено да очекује да га сви амерички Јевреји подрже на изборима. Не треба преувеличавати значај Израела за америчке Јевреје“, сматра руски стручњак.
Након решења великих питања, као што је статус Јерусалима, Голанске висоравни, поставља се питање шта је следеће. Појас Газе који је с времена на време мета жестоке одмазде.
„Неки сматрају да је Нетанијаху присталица идеје ’великог Израела‘ од Нила до Еуфрата, иако у догледној будућности она не изгледа остварива. Засад, Израелци желе да заштите насеља која се налазе на удару Арапа и сачувају то што сада имају“, закључио је Балмасов.
Можда је ипак претерано очекивати препород „библијског“ Израела, али ни резултати које је постигао актуелни премијер Бењамин Нетанијаху последњих година нису занемарљиви и највероватније ће му бити довољни да добије још један мандат на наредним парламентарним изборима који су заказани за 7. април.
