Бенон је, истиче Бисиова за Спутњик, и сâм признао у интервјуу објављеном у шпанским медијима ових дана да је он лично организовао Болсонарову кампању за нове медије, који су додатак за тв канале и мејнстрим медије.
Коришћени су социјални медији, конкретно Воцап кампања, наводи Бисиова за Спутњик, додајући да је то сличан образац који је коришћен и током Трампове кампање, а што је откривено преко Викиликса.
„Кроз овај начин деловања путем милиона имејлова, милиона Фејсбук налога они су направили најпрљавију кампању против бившег председника Луле да Силве и против левичарских, прогресивних снага“, каже Бисиова која је у Београду боравила ради учешћа на конференцији поводом 20. годишњице НАТО агресије.
Према речима наше саговорнице, Бенону се обратио за помоћ један од Болсонарових синова, али је у његовој кампањи важна била и подршка нове пентакосталне цркве, која има значајну политичку моћ.
О томе сведочи и чињеница да та црква поседује четири национална телевизијска канала, многе радио-станице и новине, те да ужива подршку бизнис елите, каже Бисиова.
Садашњи бразилски председник ступио је на дужност 1. јануара ове године, након што је у другом кругу председничких избора одржаних 28. октобра прошле године изабран са 55,1 одсто гласова. Болсонаро је наступао као кандидат Социјалне либералне партије, а већ током кампање добио је надимак „бразилски Трамп“.
Како каже професорка Беатрис Бисио, та метафора је потпуно оправдана, управо због веома конзервативних ставова Болсонара.
Повлачење Бразила из БРИКС-а било би катастрофа
Коментаришући недавну изјаву Трампа да се разматра могућност чланства Бразила у НАТО, Беатрис Бисио оцењује да је Болсонаро спреман на сарадњу са Алијансом, те да је већ Американцима дао могућност да користе војну базу која је инсталирана на североистоку земље, а користи се за лансирање сателита.
Спреман је, сматра она, да подржи америчке иницијативе у многим другим областима, а у замену за то није искључено да би Бразил могао постати чланица НАТО-а, иако се тиме мења концепт овог војног блока.
Болсонаро је, оцењује професорка Беатрис Бисио, „потпуно проамерички човек“, међутим, не постоји потпуна хомогеност унутар бразилске владе, као и у војсци, која јесте „ближа америчком сну него Кини и Русији“, али и свесна мултиполарног система који је све очигледнија реалност у свету.
На питање каква је у том контексту будућност БРИКС-а, Беатрис Бисио истиче да је то „отворено питање за владу Бразила“.
Она подсећа да су председник Болсонаро и министар спољних послова Ернесто Араужо отворено рекли да БРИКС више није приоритет за бразилску дипломатију, али да се такође не повлаче из те групе.
Према мишљењу Бисиове, евентуално повлачење Бразила из БРИКС-а било би „најгори сценарио“ и „катастрофално за Бразил и Латинску Америку“.
„Први пут у историји Латинска Америка је кроз БРИКС имала конкретну могућност да избегне историјску зависност од Монроове доктрине и америчког начина разумевања улоге Латиноамериканаца у политичком сценарију. Први пут је постајао значајан инструмент за развој потенцијала Латинске Америке. Имамо могућност да створимо нову Латинску Америку, нову будућност са партнерима који су спремни да то подрже, а не да подреде Латинску Америку.
