Некада је овај комплекс био опасан бетонским зидовима и чуван аутоматским пушкама, а данас овде ни мува не може да пролети захваљујући најсавременијим технологијама.
То је потпуно затворено предузеће, где се не могу унети никакви мобилни телефони, торбе, накит или сатови. Све личне ствари се одлажу на самом уласку и чувају у специјалним ормарићима, који се могу отворити само скенирањем прста. Ту се облачи и специјална заштитна униформа, по којој је лако уочити ко је запослени, а ко гост.
Српска редакција Спутњика је добила ексклузивно право да пређе тзв. „црвену линију“, где боравак није дозвољен ни сваком запосленом у предузећу; да обиђе овај индустријски комплекс и види како ради једно од најстаријих предузећа Краснојарског краја, које је овог месеца обележило 76 година постојања.
Мере безбедности су на највишем нивоу: „фејс контрол“ и скенирање зеница, пролазак кроз разне детекторе и рендгене. Сва врата се отварају скенирањем отиска прста. И такве безбедносне мере не чуде, јер управо се овде производи 74 одсто злата, 97 одсто паладијума, 95 одсто платине и 56 одсто сребра које долази из Русије.
Прошле године у Русији је произведено 314 тона злата, а од тога је само „Красцветмет“ произвео 234 тоне. То је нови рекорд компаније у новијој историји земље.
„У принципу, ми смо лидер у производњи племенитих метала. У свету, заправо, немамо много конкурената када је реч о количинама. Ми производимо свих осам племенитих метала, који данас постоје. И то је само једна од ствари по којима смо јединствени“, каже Дмитриј Трапезников из Управе за информациону политику.
Фабрика се налази на територији површине 35 хектара. Објекат је вишеспратница, али један његов део је и испод земље. Сви погони у „Красцветмету“ међусобно су повезани подземним ходницима.
Прерађивачка производња је основа свега. „Красцветмет“ рафинише готово све сировине које садрже племените метале, укључујући и секундарне. То не ради свака фабрика у Русији.
Процес ливења златних полуга је фасцинантан, баш као и гравирање серијског броја, земље порекла и других неопходних података.
Злато, сребро, платина су тешки метали. Једна полуга паладијума, величине сапуна, тежи више од пет килограма, а златна полуга коју сам држала у рукама тешка је 12,5 килограма, и вреди око пола милиона долара.
„Красцветмет“ је лидер у Русији и по производњи златних и сребрних ланчића. Ланчићи и наруквице се разликују по дужини, дијаметру, плетењу. Прошле године је, према речима Наталије Мирокине, шефице Одсека за партнерске програме научно-технолошког центра, произведено око два милиона ланчића“, што је једнако растојању од Москве до Санкт Петербурга.
„Раније смо правили и накит са драгим камењем. Сада то не радимо, него смо се фокусирали на ланчиће, а имамо више од 170 различитих модела. Радимо на италијанској опреми, па и називи имају италијански корен“, наводи Мирокина.
Најчишће злато које се може добити је 99,99 одсто чистоће, означава се ознаком 9999, а познато је и под називом 24-каратно злато. Овде се само такво производи.
Укупно у фабрици ради око 1.700 људи. Скоро половина су жене. Неке од њих отворено признају да приватно не носе накит, али откривају да сваки савремени човек — корисник мобилног телефона — поред себе увек има и нешто племенитих метала. Тако сваки смартфон садржи у просеку око 24 милиграма чистог злата, 250 милиграма сребра и 9 милиграма платине. Врло је вероватно да је део њих произвео „Красцветмет“, који производи и производе који се користе у медицини, стакларској и хемијској индустрији, а служе и за геолошка истраживања.
У овој сибирској фабрици све је „под конац“ и све ради „као сат“. У сваком делу завода влада беспрекорна чистоћа. О хигијени се посебно води рачуна. Сваки запослени ради у миру и тишини. О безбедности на раду се посебно води рачуна.
Колико је заштитна униформа важна, постаје јасно када се закорачи у просторију са пећима где се топи сребро. Температура врућег метала је скоро хиљаду степени, а из пећи талас врућине готово да директно „удара у главу“, чак и када стојите на безбедном растојању. Отопљено сребро се потом сипа у специјалне калупе, у којима се хлади, а онда полуге иду даље на обраду.
Прерада племенитих метала и производња накита је комплексан процес, који се састоји из више фаза. Рецимо, погон у коме се прави накит састоји се од седам секција, од оне за добијање легура до цеха где се секу ланчићи и наруквице, причвршћују копче итд. Готови производи се излажу у радњи у оквиру фабрике, где трговци могу да виде колекције и наруче накит за своје јувелирнице.
У марту 2016. године у оквиру компаније у рад је пуштена и огромна лабораторија, опремљена најсавременијом опремом, и научно-технички центар. Ту се стварају нове легуре, рађају нове технологије и нови производи. То је, како кажу, седам спратова науке.
Приликом изласка из компаније поново је потребно прећи „црвену линију“ и проћи још једну безбедносну контролу — следи поновно скенирање зеница и улазак у специјалан рендген апарат. Зрачење је минимално и апсолутно безбедно за здравље људи.
У дворишту фабрике је све лепо уређено. Кажу да је посебно лепо лети, када све олиста и процвета.
Компанија која је почела да ради у Стаљиново доба, током Другог светског рата, када је произвела свој први килограм платине и око три килограма паладијума, данас је модерна фабрика, која по многим параметрима нема премца како у Русији, тако и у свету. Ипак, она се и даље развија и има велике амбиције везане за будућност.
